АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
,,Под Градиномˮ
У потрази за благом је
налазиште душе
,,Живот сваког човека је бајка
коју је написала Божија рука.ˮ
Ханс Кристијан Андерсен
Савремена књижевност отворила је врата разноврсности тема, мотива, као и стваралачких поступака за све врсте жанрова, омогућавајући ствараоцима да негују и традиционалне форме, да их надограђују и стварају нове. У том литерарном плурализму и читаоци и писци могу пронаћи штиво сходно свом сензибилитету. Књижевни укус данас није нешто што одређује критика, како је било случај у 20. веку, књижевни укус превасходно одређује читалачка публика, проналазећи жанровске одлике дела која су им блиска, те свако дело има своје читаоце, а задатак писца је да пронађе пут до срца читаоца, то је онај задатак који је постављен од почетка писане речи и данас је, више него икад, важан. Које су то теме које заокупљају савременог човека једно од је од најчешћих питања која поставља како сам писац, тако и књижевни зналци, а одговор на то питање хиљадама година је исти: љубав, бол и смрт. Нема дела које се тематски не ослања макар на један од ових мотива, а највеличанственија од свих тема је љубав. Роман ,,Под Градиномˮ аутора Горана Поповића управо је једно од тих дела које асимилује многе теме у себи, ниједној не дајући предност, до самог краја када нам се открива која је то најснажнија од свих врлина, која је то највеличанственија од свих тема, где нема сумње да је у питању љубав.
Роман почиње описом пејзажа који најављује унутрашњи свет јунака, где одређене слике, попут дрвеног крста око врата, велике крошње дрвета усред ливаде и четири прилике на хоризонту које се појављују пред очима првог јунака у роману најављују причу, чији ток има невероватне обрте и попут трилера захтевају пуну пажњу читаоца да управо обрати пажњу на детаље попут поменутих. Истраживачко читање и будна пажња су изазов за читаоце, а овај роман пружа узбудљиве тренутке који се као на траци смењују. Од самог почетка присутна је и доза хумора, често украшена ласцивним досеткама и бизарним ситуацијама у којима се поједини ликови налазе. Управо су неки ликови, као што су Матори, Рајко и Славко допринели колориту приче, која уз хумор, ублажава неке негативне особине тих ликова, скрећући пажњу са њих, те су нам они не само симпатични, већ без њих не бисмо могли замислити ток радње. Две су струје доминантне у роману, једна представља материјалистичко, тој припадају поменути ликови, а друга представља духовно, почев од оца Николе, потом од младића којег због својих врлина зову Калуђер, а онда и ђеда Љубе и старице Ане, па све до других ликова, који до краја романа такође се прикључују овој струји. Стога, може се рећи да су сви спознали духовно и да је заправо главни мотив романа потрага за благом, које иако се чини да проналази само једна особа, на крају, заправо проналазе сви. То је љубав у најширем могућем смислу, слична оној свеопштој љубави – агапе, која захвата човеково биће у жељи да се сви душама сједине у њој. Просторна перспектива се креће од локалитета Црквина и локалитета Градина, који су етимолошки распрострањени широм региона, а будући да је писац историчар, верујемо да је дао омаж археолошким налазиштима на више локација. Крећући од археолошких локалитета у Макљеновцу, преко Градине на Фрушкој Гори, Црквина на Хоргошу, Градине код Босанског Петровца, па све до Ниша и до Градине на Јелици. Археолошки локалитет Црквине на Илиџи историјско је налазиште са остацима предромантичке цркве и некрополом стећака и национални је споменик БиХ. Можемо само наслутити да је писац са овог локалитета римски жртвеник посвећен римској Тријади на којем је натпис оштећен и само делимично је могуће протумачити га, сместио у радњу свог романа дајући му нову вредност кроз судбину, па објашњавајући како је дошло до оштећења натписа. Несумњиво је да је кроз ликове оца Николе, професора историје Матије, па и археолога Славка проговарао и сам писац откривајући нам значај археолошких налазишта, указујући и на немар појединих институција према налазиштима и предметима који су нађени, а са друге стране истичући немерљиво богатство налазиштима којих има готово на сваком кораку. Ликови у роману показују и негативне и позитивне особине, зависно од ситуације, али је замисао писца и приказ духовног раста сваког од ликова, где је та духовна вертикала на крају важнија од сваког материјалног блага. У роману су приметне и теме сујеверја, традиционалног наслеђа у виду народних обичаја и култова, обредних и ритуалних радњи, али и митских бића. Архетипска симболика медведа повезана је са мрачним силама, а у словенској митологији са Велесом, Богом пашњака и шума. С друге стране архетипска симболика мачке у ,,Српском митолошком речникуˮ (1970) по народном веровању, мачка има зле очи ,,може урећи, доноси несрећу, особито ако некоме пређе путˮ што у роману ликови исказују као веровање, што се на крају испоставља у другом значењу, те ће читаоци открити повезаност мачке и једног од ликова с почетка романа. Писац у роману ликове проводи кроз иницијацију, те они који су били стари (Ана и Љуба) на крају романа као да живе нову младост. На моменте стичемо утисак да они који представљају религију (поп и попадија) приказују ону страну која је својствена човеку, показују да су и они људи од крви и меса са својим манама и страстима, а они који су, наизглед деловали да су на оној другој страни: председник и Матори, пролазе кроз прочишћење. Љубав још једног пара, који у потрази за благом и материјалним остацима налазишта, проналази једно друго, слутимо из нарације председника на крају романа, који проповеда срећан завршетак, а плес другог пара тријумфује у љубави и затвара магијски круг иницијације. Одиста, да не бих открила све читаоцима, овде ћу се зауставити, мапу за благом сам само доцртала, а последње кораке ће довршити сами читаоци. У потрази за благом сами ће пронаћи своје тежње и страхове, спознаће сврху постојања и потврдити да оно највредније што остаје за нама је – љубав. И то она коју смо поделили са другима.
мср Невена Милосављевић
Издавач: АСоглас д.о.о, Уредник Дејан Спасојевић, штампарија АСоглас д.о.о ,Тираж 150 примјерака
