У припреми роман “Матилда Браун“ Горана Лазаревића

ЖИВА КЊИГА О (НЕ)ЗГОДНОЈ ЖЕНИ МАТИЛДИ БРАУН

            Лексема књига читаоца упућује на литературу као синтезу знања, сазнања, фикције или истине о различитим темама. По природи ствари ‒ књизи вјерујемо. Када нешто заслужи да постане тема и садржај књиге, онда се одиграва двосмјерни процес: Живот се трансформише у ријечи, свој траг оставља на папиру, а оживљене слике постају свједоци живота. Главни лик ове књиге јесте Матилда Браун, жена мјешовитог поријекла. Њено поријекло одређује и њен карактер ‒ она је специфична и необична. Матилдини њемачки коријени буде у њој потребу да буде модерна и самосвјесна жена која управља својим животом. С друге стране босански менталитет њене мајке у њој крије стидљиву, патријархалну и принципијелну жену, која поштује институцију брака, родитеље и средину у којој живи. Зашто је неко попут Матилде Браун пасија аутора ове приче? У чему би читалац могао да ужива, читајући редове о овој жени?

Прво желим да нагласим да овдје није ријеч о женском писму јер аутор није жена, већ мушкарац. Са подједнаким уживањем, различито мотивисаним и уз различита тумачења, у овој књизи могу се пронаћи и мушкарци и жене. Мушкарца ће импресионирати представа о веома лијепој и згодној жени која привлачи пажњу не само својим физичким изгледом, него и веселим карактером, смислом за хумор и дубином осјећајности. Жене ће у Матилди пронаћи дјелић себе ‒ или ће се дивити њеној храбрости, смјелости, мајчинској пожртвованости и љепоти или ће прижељкивати да буду пожељне и тражене. И једни и други, признаће исто ‒ Матилда Браун је (не)згодна жена која је заслужила да постане књига.

Аутор је на модеран начин обрадио мотив женске љепоте као усуд ‒ јер Матилду живот не штеди, колико је њена љепота битна за њен живот и доноси јој бенефите, много чешће она због тога страда, остаје без посла, има проблема у браку, среће насртљиве мушкарце, сујетне и опасне жене и у коначници, љепота јој не може вратити здравље њеног дјетета. Писац ове књиге дефинитивно јесте обожавалац жена, јер је увијек на женској страни, као што је на страни памети, образовања  и финих манира. Његова Матилда бира мушкарце који су достојанствени, а одбија насртљивце, сирове, несамосталне, едиповце, али и оне који ништа друго не могу да понуде осим разметања са позиције моћи. Аутор је овом причом написао похвалу женама које су борци, мајке и даме са карактером.

Матилда Браун је мајка која годинама води битку са болесним дјететом, уз мужа ,,посматрача”, несигурног едиповца који не умије да прати жену нити умије да буде отац. Сигурна сам да је аутор инспирацију пронашао гледајући у многе жене данашњице, које су препуштене саме себи, без истинске помоћи мушкарца, заглављене у испразним браковима у којима нема дубоке љубави и поштовања, већ прикривеног презира, подстакнутог неспремношћу мушкарца да се загледа у себе и да стоички буде глава породице. Зато Матилда има има снагу и ведрину која није са овога свијета, упорно одлази у Центар за рехабилитацију са својом кћерком, како би послије неколико операција наставиле са вјежбама и опоравком. Тамо среће једну од најважнијих фигура у свом животу ‒ Карла Обрибрка. Интересантно је управо то да је аутор одлучио да овако необичној и занимљивој жени пријатељ буде мушкарац, а не жена. Желимо да повјерујемо да мушко-женска пријатељства постоје. Међутим, чини ми се да је аутор ипак хтио да нам поручи да је суштина сваког односа повјерење, па да се у том смислу границе међу половима бришу. Матилда не пристаје на компромисе, па зато не опстаје ни са мушкарцима ни са женама у односима уколико они желе да управљају њеним животом или ако у њеном карактеру и љепоти, као дару од Бога, виде пријетњу.

Шта је, ипак, оно што опстаје? Матилда Браун је женски Ежен де Растињак, онда када подигне стиснуту шаку и каже идем да се борим, она је по својој љепоти и специфичности карактера попут многих жена које смо сретали у литератури, али понајвише асоцира на једну, непоновљиву. Вјероватно је аутор, скривено или несвјесно, морао имати мисао о њој или је бар та жена оставила трага у пишчевој имагинацији, пошто је несумњиво начитан и поткан и руском литературом. Жена борац, љепотица и љубитељ истине, вјештине и поклоник љубави, вјештичије енергије, у смислу када се несвакидашње и што надилази просјечност, сматра и доживљава као онострано ‒ Матилда Браун и Маргарита Николајевна. У овој књизи нема Воланда који би рекао Матилди као Маргарити ,,немој никада никога ни за шта да молиш”, али, ту улогу као да је преузео сам аутор ‒ јер Матилда то сама говори својим непристајањем на компромисе и одбијањем ичије помоћи. Матилда Браун ,,сама води своје битке”.

У коначници, аутор препушта читаоцу да надгради ли доради дјело, тако што ће сам закључити какву животну одлуку може донијети неко попут Матилде. У том смислу, ово дјело је веома модерно јер оставља простор реципијенту. Ипак, аутор суптилно сугерише какав би то крај, односно нови почетак могао бити, као што сугерише и какав читалац може водити дијалог са овим текстом. То је неко попут писца, књижевника или студента књижевности, све душе посвећене литератури ‒ неко попут Зорана Обрибрка, мушкарца контемплације и есенције, а не егзистенције. Додајем, тај који закључује не мора бити искључиво мушкарац, већ жена попут Матилде, јака и уравнотежена, са развијеним и освијешћеним и мушким и женским принципом. Аутор дефинитивно влада овим принципима.

Препоручујем ову живу књигу, било да сте мушкарац или жена ‒ Матилда Браун јесте жена коју је немогуће не вољети.

 

Стојанка Ђокић, проф.

 

 

 

Recenzija za roman ’’MATILDA BRAUN’’

 

Na samom početku želim da istaknem da neću prioritetno analizirati ovaj roman sa aspekta porodičnog i intimnog života Matilde Braun koja je, nesumnjivo, glavni lik i nosilac radnje. Osvrnuću se na nekoliko snažnih poruka koje nam je autor vrlo vješto ,,provukao,, kroz glavni tok radnje ove priče.

 

Priča o ponosnoj ženi Matildi Braun je oda zahvalnosti ljudima koji su svojim karakterom, dostojanstvom, poštenjem, plemenitošću blizu nekog našeg zamišljenog idealnog bića. Otklon od tog ideala su, svakako, kapricioznost, naglašen prkos i ponos, lepršavost, sklonost vragolijama i vrcavost junakinje ovog romana.Ali njena borba za ozdravljenje kćerke, požrtvovanost koju samo majke mogu imati, dostojanstvo kojim zrači, zasjenjuju sve navedene nedostatke. Malograđanština okruženja, nerazumijevanje u porodici i na poslu, a s druge strane podrška, prijateljsko povjerenje i partnerska ljubav je ono što je prati tokom te borbe i to je u prvom planu ove zanimljive priče.

 

Ono što me je kao čitaoca najviše dotaklo jeste ta nesebična pažnja i ljubav prema djeci sa zdravstvenim problemima. Opisi druženja sa tom djecom i emocije koje nezaustavljivo ,,nadimaju prsa,, siguran sam da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Kao brutalno suočenje sa stvarnošću i neka vrsta katarze dolazi dijalog Matilde Braun i Hansa Zimermana koji duboko  zadire u etiku i psihologiju odnosa društva prema toj ranjivoj grupi, hendikepiranoj djeci. To ovom djelu, između ostalog, daje dodatnu respektabilnost i kvalitet.

 

Ističući slabosti Matildinog braka koji nije opstao, autor nas indirektno upućuje na prave porodične vrijednosti.

Kroz ovaj roman autor nam šalje antiratnu poruku, doduše diskretno i nenametljivo ali. Matilda Braun i njena porodica prihvataju surovu realnost tog vremena i zbog straha i nesigurnosti napuštaju svoj grad i odlaze. Neutralnost pripovjedača je potvrđena kroz Matildin karakter jer ona zbog svega toga nikoga ne mrzi. ,,U njenom kodeksu nepravda nije imala nacionalni predznak,,

 

Kroz lik Matilde Braun opisan je profil ličnosti žene koja se sama bori kroz život, iako prolazi kroz razna iskušenja i teške životne situacije, sledeći svoj životni impuls i osjećanje , ne želieći da joj drugi kroje sudbinu nego da ona bude kreator iste, makar na sopstvenu štetu.

 

Takođe, poseban utisak ostavlja i uoga Karla Obribrka, kao i njegovog brata Zorana i sina Antona koji su samo pomenuti u nekoliko događaja.

Na kraju, Mnogi će pronaći junaka u ovom romanu prema sopstvenom senzibilitetu ili čitalačkom ukusu.

 

Knjiga o Matildi Braun šalje još pregršt suptilno kreiranih poruka kroz splet životnih priča i likova , a koji svi zajedno ispisuju redove ovog romana i uokviruju ga u jednu kompletnu priču o mnogim zamršenim ljudskim sudbinama.

Dejan Spasojević

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

Predstavljanje knjiga Vukosava Delibašića u Zvorniku

Subota, 22.6.2024.godine u Domu omladine u Zvorniku sa početakom u 19,00 časova održaće se predtsavljanje …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *