U pripremi naučna studija “Tajna Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize“, autor Tamara Jevtović

RECENZIJA 

Za naučnu studiju „Tajna Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize“, autor Tamara Jevtović

Tesla je posetio Beograd 2. juna 1892. a oko devet sati uveče priređen je banket u njegovu čast. On je bio veoma dobro raspoložen, pa se obratio prisutnima sledećim rečima: „Moj život je neprestano treperenje između agonije neuspeha i blaženstva uspeha…“

Do samog kraja njegovog života 1943. bilo je upravo tako „neprestano treperenje…“, a Tamara Jevtović, u svojoj naučnoj studiji „Tajna Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize“, nam je približila snagu njegove čelične volje, fokusiranost na rad, duhovne sposobnosti, entuzijazam, naivnu prirodu, emotivnost, ljudskost, kao i silinu njegovog uma – kada je prvo zagospodario sobom, a potom Nijagarom i celim svetom. 

Tesla je bio i ostao inspiracija i uzor, a Tamara je „silu“ koja je pokretala Teslu da stvara neverovatna dela za čovečanstvo posmatrala i u filozofskom smislu – stvaranje i rad koji imaju za cilj da postanu svrha života. 

  Marina Bulatović, novinar i član Upravnog odbora Memorijalnog društva Nikola Tesla u Njujorku

---

---

JESMO LI ZASLUŽILI TESLU?

O KNJIZI  „TAJNA NIKOLE TESLE SA STANOVIŠTA PSIHOANALIZE“

TAMARE JEVTOVIĆ

„Ja sam tajna, odgnonetni me“, stihovi su koje nije napisao Nikola Tesla, premda je bio i pesnik. Da, Nikola Tesla osim što je osvetlio svet, pisao je poeziju, recitovao Getea, bio fascinaran Petrom Petrovićem Njegošom, Puškinom, Danteom, Šekspirom, ali i srpskom epskom poezijom. Tamara Jevtović za svoj zadatak odabrala je najteže – odgonetanje tajne. I to odgonetanje TAJNE čoveka koji je do dana današnjeg ostao tajna, iako su i jedan brend i aerodrom, nekoliko škola i mnogo ulica po njemu dobili ime. Iako je njegova bista u mnogim radio stanicama, pa i u Radio Beogradu. Iako je Nikola Tesla otac bežične komunikacije, nijedna knjiga ili udžbenik to ne kažu. Doduše Politika je svojevremeno na naslovnoj strani objavila članak sa naslovom „Tesla potisnuo Tita“ (kada je umesto Titove u Radio Beogradu osvanula Teslina bista). Komunizam, kao i neolibaralni kapitalizam su ideologije, ono žarište zbog kog se svet deli na one za i protiv, zbog kog svet nestaje, a Tesla nas poziva na zajedništvo, na liturgijsko sabranje, na obnovu sveta, jer spasenje je moguće samo uz bližnje. A roboti nisu bližnji, ili to ipak polako postaju?

Sve zapovesti Starog Zaveta Isus Hristos je sažeo u dve najveće:

1. Ljubi Gospoda Boga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom; i

2. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

Živimo li u vremenima kada je ‘nauka’ dala sebi za pravo da se igra Boga, te da nju ljubimo svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom (koju nam obično dete nauke – tehnologija oduzima)… Zbog čega danas upravo tehnologija čini sve da strahove rasprši, a nijedan da smiri čoveka, a Sveti Nektarije Eginski govori da nema istine bez smirenja. Možda istina zaista nikome nije ni potrebna. Jedno od blaženstava bi reklo „Blago prognanima pravde radi, njihovo je Carstvo nebesko“.

„Nije mi žao što su krali moje ideje, već što nemaju svoje“, rekao bi Tesla i nastavio dalje. I na plavoj novčanici od 100 dinara nalazi se njegov lik, iako je on bio nematerijalan i pre i iznad svega duhovan i duševan, iako je cepao novac, onaj novac zbog kog čovečanstvo već vekovima ratuje. Tamara Jevtović analizirala je život i delo (skromnog genija) Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize, upoznajući čitaoce i sa neurolingvističkim programiranjem (NLP) pokušavajući i po mom sudu uspevajući da donese ne jedan odgovor, već mnoštvo načina za sagledavanje ove kompleksne ličnosti i njegovog bića. Nudi nam autorka isto ono mnoštvo koje je i Tesla ostavio čovečanstvu. Za polaznu osnovu svog istraživanja uzela je dokumentarni film „Tajna Nikole Tesle“, ali se nije zadržala samo na njemu… Nije lako izumeti, a još manje pisati o izumitelju Nikoli Tesli o kojem je nastalo toliko knjiga i pri tome biti zanimljiv, prijemčljiv i energetski blizu izvora zbog kog je i poteklo more. Ali, i Tamara i Tesla (slovo T je tu sigurno došlo kao sinhronicitet, a ne slučaj, jer nema slučaja, a taj sinhronicitet bi mogao biti i Božja promisao) su bića koja čvrsto veruju u ostvarenje svojih snova.

Sećam se radosti koja je isijavala iz Tamarinih očiju kada mi je rekla da će se za svoj naučni rad na doktorskim studijima književnosti baviti upravo likom i delom Nikole Tesle. Još od tog prvog saznanja da će se tom temom baviti verovala sam da tu neće biti greške i nisam pogrešila… Knjiga Tamara Jevtović pisana je sa više aspekata (Teslina porodica, detinjstvo, kompleksan odnos sa ocem, previše vezan odnos sa majkom – golubicom, odnos sa prijateljima, odnos prema ženama, drugim naučnicima, komunikacija sa svetom), pisana je knjiga iz više lica, sa više stanovišta. Vrlo je slojevita jer se Tamara u knjizi koristila tehnikama i Frojda i Junga i Adlera (vodeći računa o broju ti kog Tesla toliko spominje). Analizira i međuljudske odnose i Teslu kao biće i naš odnos prema Tesli pre i posle svih izuma, dostignuća i smrti. Mada, Tesla nikada nije stvarno umro i nikada neće umreti. Analizira Teslu kao dušu (mislim da se niko mlađi (bar da je meni poznato) na ovakav način Teslom nije bavio). Knjiga je arhivska, dokumenarna, istorijska, u njoj su i prošlost i sadašnjost i budućnost isprepletani i uvezani. Ona ništa ne zaključuje, tera nas na promišljanje, pomaže nam da lakše razumemo vremena u kojima se šume seku, a na hjihovom mestu niču najveće fabrike za veštačku inteligeniciju. Nije Tesla slučajno rekao da će jednoga dana „planeta postati džinovski mozak“. S dolaskom pandemije svet od kog nismo, postao je onlajn. Ipak, imajući u vidu Tamarinu knjigu, ne verujem da je Tesla mislio da čovek čoveku ne treba da bude čovek i brat, a ne kao kod Tomasa Hobsa „čovek čoveku – vuk“ kada je pređašnju rečenicu izrekao, već je pre svega mislio da internet i moderne tehnologije mogu pomoći i služiti čovečanstvu, a ne zloupotrebljavati ga, uništavati, činiti sve da se čovek onepostoji, uniformiše, da mu se ugase emocije, da se robotizuje, a da tehnologija postane novi čovek, nova budućnost, nova realnost ili ‘vrli novi svet’. Na Bitefu je 2020.godine prikazana predstava „Dolina jeze“ Štefana Kergija (da prikazana, a ne odigrana) u kojoj je glavni lik, junak ‘predstave’ glumac koji nije glumac, odnosno robot koji je postao glumac. Konstantin Stanislavski, ruski glumac, režiser i upravnik Moskovskog umetničkog pozorišta prva je osoba koja se bavila glumom na psihološkom nivou, još pre konstituisanja psihologije kao discipline; on je smatrao da ako se glumac emotivno i odmah poveže sa likom koga tumači, svaki metod ili tehnika su izlišni. Da li iko od velikih izumitelja današanjice emotivno može da poveže robota na taj način da on zaista zameni glumca i da li pozorište zaista može postati onlajn? Priprostim jezikom – čisto sumnjam. Kada je reč o predstavi „Dolina jeze“, publika je prilazila robotizovanom glumcu/izvođaču, slikala ga, zagledajući ga (čitav onaj mehanizam kome je algoritam udahnuo život) i jasno se moglo videti da su neki od tih ljudi, moguće i tokom predstave, na trenutak posumnjali u realnost robota i poverovali u pojavnost živog čoveka na sceni. Jesu li roboti realni? Tesla nije želeo robote koji će zameniti ljude, već robote koji će pomoći čovečanstvu, npr. rukavica za slepe ‘anora’ koju je osmislio mladi dvadesetogodišnji programer iz Srbije Nikola Krstić (eto i to njegovo ime Nikola došlo je sigurno kao sinhronicitet). Može li ipak neki robot, poput robota iz predstave Štefana Kergija sa Bitef-a ipak poništiti granicu između originala i falcifikata, tj. da li ćemo se diviti ‘humanoj’ inteligeniciji koja pravi veštačku (ne zaboravimo robote koji su programirani da ubijaju ljude – ili se program pokvari, pa umesto da se igra sa detetom, tokom čuvanja ubije ga) ili antopocentrizam (stanovište da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegovog razvitka) ipak čini svoje… Da ne pominjemo zavisnost od društvenih mreža ili nasilje na istima, koja nanosi trajne posledice na mentalno zdravlje. Ne poznajem ljude koji bi se osetili potištenim tokom šetnje po prirodi ili pentranja uz brdo i recitovanja napamet „Gorskog vijenca“, ali znam mnogo onih koji su besni, tužni, usamljeni bez obzira na hiljade ‘prijatelja’ na društvenim mrežama, znam mnogo onih koji su u depresiji jer je neko video njihovu poruku, ali na nju nije odogovorio, znam i mnogo onih koji kažu da ne mogu da legnu da spavaju dok ne provere mobilni telefon, istina je, poznajem i one kojima je kardiolog preporučio da dnevno telefon isključuju na nekoliko sati kako bi se smirili i bili u korelaciji sa sobom.

Knjiga nam pomaže i da lakše razumemo nepripadanje zbog različitosti. Nisu dakle genijalni umovi uvek nailazili na prihvatanje i odobravanje, naročito tokom njihovog rada. Imamo primer, izuzetnog reditelja ‘princa pozorišta’ Igora Vuka Torbice koji je mnogo trpeo tokom svog rada zbog različitosti koji drugi nisu hteli da prihvate i razumeju. Imamo i stihove Branka Miljkovića: „Za prijatelje proglasio sam hulje.“ Imamo i Teslu koji je sve to nepripadanje i nerazumevanje stoički nosio, koji nikada ne bi napisao stihove koje je napisao Miljković, jer je verovao da su misli materijalne, energetske. Smatrao je da misli mogu sve rešiti same. I ako nije verovao u spiritualno, ideje je crpeo iz snova, tj. njegov mozak je radio i tokom spavanja. Morao je to raditi čovek koji je osvetlio svet, čovek zbog kog noć nije potpuni mrak.

U vremenima kada nas mediji sa svih strana zastrašuju pojavom novih bolesti i neminovnom smrti treba se setiti Tesline rečenice: „Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: ni jedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorio se u svetlost i kao takav postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. Duša – ponekad je ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost… “ To Teslino „radi dobra svih“ možemo protumačiti i kao Hrista radi. Tesla je rano izgubio i svoga brata Dana, te je tako često kod roditelja bio pod njegovom senkom i kada postigne izuzetne rezultete, pa je rekao i da ga je osećaj smrti celog života proganjao, te da je postao njen zakleti protivnik. Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse! „Pravi smisao mojih pronalazaka bio je borba protiv smrti.“

Tesla je želeo da služi čovečanstvu, a ne da isto materijalno koristi, poput drugih naučnika (Edisona, Morgana)… Lako je kititi se tuđim perjem (Teslinim izumima), a svetu Teslu predstaviti kao uništitelja (nekog ko je osmislio šok stolicu)… Uzeti mu patent i okititi se Nobelovom nagradom (nagrdom). Drugi put: „Blago prognanima pravde radi njihovo je Carstvo nebesko.“ Treba biti čovek, znao je to Tesla. „Vreme je tica koja se kiti šarenim perjem, ali koja će doći da očupa svoje. Pazi, ako budeš suviše vezao dušu svoju za telo, vreme će ti s telom i dušu očupati, ah’ kako će tada biti ružna nagota tvoja“ reče Vladika Nikolaj Velimirović. Nikola Tesla kratko je spavao, a mnogo radio. Nije posmatrao vreme kao okvir i nije video da vreme brzo prolazi. Filozof Anri Begrson je na primer rekao da smo mi ti koji prolazimo, kada kažemo da prolazi vreme. Tesla ne može proći. Da li je Nikola Tesla bio umoran? „Kada je duša napojena radošću nade i Božijim veseljem, tada telo više ne oseća teret, čak i ako je nemoćno“, kaže Starac Tadej u knjizi „Bez ljubavi nema života“. Tesla je bio napojen radošću nade i Božijim veseljem. Nije se brinuo za sutra, kao što smo mi svi zabrinuti, ne zalud, podelili su nas pandemijom na vaksere i antivaksere, na one koji su primili jednu, dve ili tri (ili beskraj buster doza), na one koji imaju i one koji nemaju zeleni covid sertifikat – propusnicu, na one koji mogu izaći iz zemlje sa negativnim pcr ili antigenskim tekstom i one koji iz zemlje ne mogu izaći… Ipak, „sutra će se samo birinuti za sebe. Dosta je svakom danu zla njegova.“ Nije već pomenuti starac Tadej Vitovnički uzalud rekao: „Kakve su ti misli takav ti je život.“ A naš život se sveo na preživljavanje. Bogati nikako da se do kraja obogate, pa smišljaju nove načine za još veća bogaćenja. Rekao je jednom Vladika Nikolaj i „Bogat je onaj ko ima Boga u sebi, a obrazovan onaj ko ima obraza.“ U tom smislu, Tesla je bio i bogat i obrazovan. Nije prijatno saznati da je bilo izuzetnih imena iz sveta nauke, poput Pupina koji je ipak osećao zavist za sve kuda je hodio um Nikole Tesle, možda zato što se uspeh ne prašta. Teško će nam svet oprostiti Teslu, teško i Novaka Đokovića, ali ponosan treba da bude ljudski rod što su nam takvi umovi osvetlili svet i obraz civilizacije.

Tamara Jevtović u svom naučnom radu piše: „Teslu su kroz čitav život pratile mentalne slike koje su ga na neki način vodile na određena mesta, gradove, do kompetiranja čitavih eksperimenata, pa se stiče utisak da je taj izvor saznaja i dobre energije upravo u nama…“ Dakle nemojmo se uzrujavati kad zatvore aerodrome, jer je previše pozitvnih, jer svojim mentalnim slikama možemo stići svuda, a i pozitivan biti na osnovu Teslinog suda je dobro, a ne nešto loše. Tesla je koristio metode samoanalize, još pre Frojdovih metoda. Bio je ispred prostora i vremena. Nije bio srećan kada je shvatio da čovek sve što radi radi po nekoj vsti automatizma, te da bi za sve što čovek uradi mogla da se napravi mašina koja bi radila to isto, uključujući delovanje zasnovano na stečenim iskustvima. „Moć Tesline vizualizacije bila je toliko savršena da je do detalja opisao uređaj koji će moći da stane u unutrašnji džep od sakoa i koji će biti toliko zanačajan u prenosu informacija (misli se na mobilni telefon).“ Baš zahvaljujući moblinom telefonu, ovu knjigu imala sam priliku da pročitam pre nego što je objavljena i da budem među njenim prvim čitaocima. Ova knjiga nije bez razloga nagrađena na Drinskim pesničkim susretima (eto, Tesla nije, ali Tamara Jevtović jeste), ‘pravda je spora, ali dostižna’ ili opet treći put (zbog Tesline ljubavi ka kružnom broju tri – Otac, Sin i Sveti Duh) ponavljamo „Blago prognanima pravde radi Njihovo je Carstvo nebesko. “

Mnogi su Teslu smatrali šizofrenim ludakom bez obzira na njegovo odlično pamćenje, oštro opažanje, neverovatnu sposobnost učenja i nikad do kraja ispisanu genijalnost. Imao je Tesla i neobičnih navika. Nije podnosio bisere u svojoj blizini, niti da dotiče kosu drugog ljudskog bića, nije mogao da bude u prostoriji u kojoj se nalaze breskve… Njegova žena s kojom je provodio dan i noć bila je nauka, potrkepljena duhovnošću. Voleo je golubove. „Hranio je golubove, kao što je ‘nahranio’ čitavo čovečanstvo izumima koji su nam olakšali život.“ Jesmo li zaslužili Teslu? Gospod nam ga je podario s razlogom, da možda svi mi vidimo i shvatimo koliko smo mali i nemoćni, a koliko uz Božiju pomoć možemo mnogo, da ne kažem sve, ali to je za ‘u sve vjekove’ a ne za brzo, za sada, za tweet, za post, za ‘insta’, za prolazno. Tesla je bio i filozof jer je umeo da posmatra svet. Jovan Jovanović Zmaj mu je napisao pesmu prilikom jedine posete Beogradu 1892.godine, izdvajamo uvodne i završne stihove („Ne znam šta je, je l’ suština/ il’ to čini samo mis’o-/ Čim smo čuli dolaziš nam, Odmah si nas elektris’o…/ Razumeće listak sveži/Svaku žilu svoga stabla, /Spajaće nas elektrika (Elektrika naših srca)/ I bez žica i bez kabla.“), već naredne 1893.godine Beograd je dobio električno osvetljenje, a Tesla je Zmajeve pesme preveo na engleski jezik. Bio je Tesla i ljubitelj muzike, poznavalac jela i pića. Video da dolazi vreme kada će ljudi morati mukotrpno da rade kako bi preživeli, kada pojmovi bogat i siromašan neće označavati razlike u materijalnim stanjima, već duhovnim sposobnostima i ambicijama; Vreme (…) kada će se znanje crpeti iz izvora teško zamislivih.

U knjizi je prikazana i Teslina hipersenzibilost. Ne poredi slučajno Tamara Jevtović upravo Teslina stradanja i iskušenja sa Hristovim raspećem. 

Zanimljive su percepcije tri osobe PROGRAMERA, DIGITALNE UMETNICE I PRAVNICE koje su napisale (bez obzira što inače ne pišu) po jednu kraku priču u vezi sa Teslinim patentima. Ako uzmemo da programer izumljuje (priča „Automobil motora“), da digitalna umetnica stvara („Rat“), a pravnica brani („Pandemija“ (pandemiju) ) opet dolazimo do broja tri i života Nikole Tesle, izuma, stvaranja i borbe. U priči programera „Automobil motora“ svet je pozvan da se ekološki osvesti (možda baš u trenutku kada se govori o spornom zakonu o eksproprijaciji i kada raste potreba da se kopaju rudnici litijuma zarad finansijske nezasitosti i bogaćenja onih najbogatijih, na uštrb prirode i pluća svakoga od nas. Vraća nas ta priča i na biblijsko proteravanje iz raja, u kojem su Adam i Eva, iako su imali sve ipak bili nezadovoljni, da malo porazmislimo i da se vratimo sebi, da sačuvamo ono što imamo, što nismo mi sami stvorili, već što je Gospod stvorio za sve nas. Ono što je čuvao i sam Tesla. U priči digitalne umetnice „Rat“ govori se o neprihvatanju rešenja da se umanje zračenja i o radioaktivnim supstancama i osiromašenom uranijumu koji je nakon bombardovanja i NATO agresije 1999. godine ostao na teritoriji naše zemlje i posledicama koje će tek biti viđene. U priči pravnice „Pandemija“ ljudi su pozvani da prednost daju elektromagnetnoj – kvantnoj medicini, (postoji i kvantna muzika – kod nas ‘LP DUO’ – Sonja Lončar i Andrija Pavlović) i njenom razvoju u odnosu na farmakologiju kojoj je jedini cilj sticanje finansija.

No, finansije će proći. Pandemija će proći, kao što su mnoge prošle. I doći će nove. I one prolaze. Ratovi prolaze. Dolaze novi, no i oni su prolazni. Prolazno je i neprihvatanje i nerazumevanje i ‘nije mi dobro, osećam se loše, umreću’ i strah je prolazan i smrt. Vreme ne prolazi, mi smo prolazni, ali Ljubav Božija kojom je bio obgrljen Nikola Tesla i kojom je grlio svet zauvek će sve nas osvetljavati, a knjiga Tamare Jevtović dugo će se čitati (iako se pomalo bavi i istraživačkim, onim što je novinarstvo pomnogome prestalo da bude). Najbolji odgovor na to kakva je knjiga daće čitalac sam, ono što Veselo lice može da kaže jeste da se čita u jednom dahu i da je jedna od ‘onih knjiga’ kojoj ćete se rado vraćati (koju ćete iščitavati više puta i koja će vam svakog puta nešto novo nuditi), koja će vas preobražavati, činiti ljudima u vremenima robota i robova.

Ostaje nada, vera i misao da ova knjiga bude prevedena na što više jezika kako bismo se na što adekvatniji način odužili Tesli za sve što je dao čovečanstvu.

p.s. Ovaj tekst završiću pesmom „Tesla među nama“ dramaturga Miodraga Miše Novakovića, autorom „Teslinog planetarnog posela“ (koje je zajedno uređivao i vodio sa novinarkom Zoranom Bokan na talasima Radio Beograda) i koji je glavni inicijator postavljanja biste Nikole Tesle u Radio Beograd. Pesma je posvećena prvom i jedinom dolasku Nikole Tesle u Beograd (2.juna 1892.godine)

 TESLA MEĐU NAMA  – MIODRAG MIŠA NOVAKOVIĆ

1892

stigao je putnik

sa najduže pruge

London, Pariz, Pešta

I kosmos na dlanu

Pobednik sa golubom na Kalemegdanu

Sinula je svetlost, povukla se tama

New York u Beogradu, Tesla među nama

Poljubio ruku starom zavičaju

Pesniku detinjstva Čika Jovi Zmaju

London,  Pariz, Pešta

I kosmos na dlanu

Pobednik sa golubom na Kalemegdanu

Sinula je svetlost, povukla se tama

New York u Beogradu, Tesla medju nama.

Pesmu možete preslušati i na jutjub kanalu Nemanje Popovića koji je na ovaj tekst komponovao muziku.

Dakle, Tesla je bio, jeste i ostao je tajna i do kraja sveta i veka neprestano će se odgonetati. Knjiga „Tajna Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize“ Tamara Jevtović u tome nam može veoma pomoći. A svi vi, dragi čitaoci ste odgonetači.

NIKADA SE NEĆEMO RASTAJATI!

S ljubavlju,

U Beogradu, 14.12.2021.godine

Veselo lice – Hodajuća Radost

Slađana (Branislava) Bušić