Библиотека
САВРЕМЕНА ПРОЗА
Уредник
Дејан Спасојевић
Издавач
АСоглас Зворник
За издавача
Дејан Спасојевић
Рецензент
Стефан Басарић
Лектор
Љубомир Станкић
Илустрација на насловној страни
Ненад Ђукић
Компјутерска обрада и прелом
Зорица Крећа
Штампа
АСоглас Зворник

РЕЦЕНЗИЈА

 

 

 

 

 

Збирка кратких прича „Мени је лакше” Миланке Стан-кић прати животни пут носорога Пилуа који ужива у жи-воту и спознавању света на специфичан начин, упркос потешкоћама које има услед дислексије, односно дисгра-фије.

Језик овог дела је савремен, питак, а опет богат и ша-ренолик, толико да вас увуче у причу, сликајући један про-грес савременог одрастања, односно сазревања у модер-ним, разноразним новотаријама затрпаним, околностима.

Ауторка се на један суптилан начин бави односима међу људима, на релацијама родитељ-дете, дете- симаптија, али и оним најзаступљенијим дете-дете; чинећи то, она задире у дубину онога што један однос чини ква-литетним, анализирајући разне приступе у комуникацији, као и начин експресије сопствених жеља, амбиција и напослетку и сопствене личности. Оно што се одмах да приметити јесте чињеница да је ова књига писана за децу и адолесценте, али свакако и за одрасле, и у томе лежи један од њених истакнутијих квалитета. Њен садржај је испуњен свакодневним ситуацијама у животу једног тинејџера, али се у готово сваком пасусу може пронаћи једна мисао која би се могла забележити у дневник читања јер, као таква, носи једну поруку, за коју се могу ухватити сви који се боре са одрастањем, али и они који су већ одрасли; а таква је рецимо идеја коју Пилу развија бавећи се размишљањем о великим појавама у свету: „Све велике ствари су једно-ставне. Само су компликоване ствари док не стигнеш до једноставног решења  (Станкић: 2023)“.

Оквир наратива ових прича смештен је на простор и време средње школе, али својом дидактичком ширином он обухвата и период и пре и период после средње школе. Посреди је процес сазревања и Миланка се њиме бави рашчивијавајући га до танчина, откривајући читаоцима ви-ше перспектива, па се тако може спознати како мајка гледа на сина који јој се, такорећи пред очима, претвара у од-раслу јединку, а затим се упознајемо и са дечијом перспе-ктивом – како дете (носорога) доживљава најпре себе, а по-сле и свет око себе. Ауторка прати ту промену, најважнију у животу свакога од нас, тај симболични скок са степенице детињства у озбиљни свет одраслих и то ради на један врло шармантан начин откривајући читаоцима унутрашњи свет једног одрастања са свим својим потешкоћама и својим лепотама.

 

Стефан Басарић, књижевник