ТРИ СЕСТРЕ САРАЈЕВА

СРПСКА ПОРОДИЦА У ВРЕМЕНУ ПРОМЈЕНА

Ријетки су књижевници на нашим просторима који се,  у посљедњој   деценији,  одлучују да пишу драмске комаде. Миладин Тришић, свестрани млади књижевник, одлучио је да се окуша и у овом књижевном роду и пред читаоце доноси занимљив драмски текст са називом „Три сестре Сарајева“. Иако се из самог наслова може претпоставити да се ради о егзодусу сарајевских Срба, након потписивања Дејтонског мировног споразума, тема  у овом књижевном дјелу је много комплекснија. Кроз дијалоге у четири чина, читалац има прилику да сазна много о породичним односима, али и о осталим сложеним међуљудским односима, било да се ради о пријатељским, родбинским, љубавним…Писац се кроз, наизглед безазлене разговоре, дотиче многих мотива и тјера нас на размишљање о много чему. Да ли и у 20. вијеку Срби не могу да се ослободе вијековима увријеженог правила да брат, па макар био млађи, својим поступцима кроји судбину сестара? Да ли је жена та, која од Адама тјера мушкарца да поступа како не треба, макар то значило и да сестре остави без крова над главом? Да ли су и зашто су жене увијек осуђене на неразумијевање и неку врсту патње? Кроз девет ликова писац нам показује лице и наличје живота, не само у времену у које је радња смјештена, а то је непуна година дана, од Никољдана 1996. године, до Аранђеловдана 1997. године, него и данас. Указује нам на све оне особине које наш народ има. Иако образовани, ми смо сујевјерни и спремни да вјерујемо у тумачење снова и гатке, спремни смо да за своје и туђе успјехе, заслуге присвајамо себи, а за неуспјехе друге кривимо, спремни смо да друге осуђујемо за оно што раде, а за исте ствари за себе тражимо оправдања. Сваки читалац моћи ће, кроз ликове ове драме,  да спозна и своје добре или лоше стране. Надам се да неће дуго требати да овај текст нађе своје мјесто и на даскама које живот значе.

Власеница, мај 2017. године                      

Татјана Голијанин, проф. српске књижевности и језика