U pripremi roman “ KAZNI GA ZABORAVOM“ autorke Jovane Čebo

Sagledavanje unutrašnjim vidom

Roman prvenac, autorke Jovane Čebo „Kazni ga zaboravom“, knjiga je koja se lako čita, pamti i prepričava. Opisujući sudbine naizgled običnih ljudi koje smo svi imali prilike da sretnemo ili sa kojima se družimo, autorka pokazuje koliko je život svakog čoveka poseban univerzum ispunjen i rečenim i prećutanim, barka kojoj su vetrovi katkad naklonjeni, a počesto nemilosrdni. Da je sreća u putu, a ne upornom traganju za ispunjenjem želja. A put svakog čoveka je, zapravo, put ka samom sebi ma kuda išli i ma koliko pokušavali da od sebe pobegnemo.
Prateći sudbine mladih ljudi, maturanata koji još nisu ni zakoračili u život, Jovana Čebo nam vešto pletući tkanicu pripovedanja prikazuje promene kako u njihovom okruženju, tako i u njima samima.
Junakinja, oko koje se i plete glavna nit romana, Sofija, maturantkinja je koju čeka odlazak u drugi grad na studije i odvajanje od svega što joj je blisko: roditelja, najbolje prijateljice Ane i njenog momka Nikole koji je, ujedno, i Sofijin najbolji drug, grada u kom je odrasla, uspomena, svega što čini njen život do tog trenutka. No, Emil Zola je smatrao da se „Smisao života sastoji u beskonačnom osvajanju nepoznatog, u večnom naporu da se sazna više“ te je i Sofijina odluka da studije nastavi u mestu za koje je ništa ne vezuje, ali i mami nepoznatim i novim, samo jedan od načina da se potvrdi ono što je Zola napisao.

Sofija je mlada devojka koja veruje u dobrotu i nesebično je pruža svima kojima je potrebna smatrajući da je dobrota sama po sebi nagrada. Ona je od početka četvrte godine srednje škole zaljubljena u momka nekoliko godina starijeg od nje, sve vreme mašta da ga upozna i da joj on uzvrati osećanjima. Iz nekog razloga, Nikoli se Bojan, kako se Sofijin voljeni zove, od prvog susreta ne dopada, no znajući da je to izbor osobe koju voli kao prijatelj i izuzetno poštuje, odlučuje da se u njen izbor ne meša. Vreme će pokazati da je intuicija savetnik koji treba slušati, ma koliko nam u nekom trenutku izgledalo da nas osećaj vara.
Pre no što se odselila u drugi grad na studije, Sofija doživljava traumu nakon napada nepoznatog mladića koji, na sreću, ne uspeva da svoj zločinački čin sprovede u del, jer ga u tome prekida momak koji se slučajno tu zadesio i spasio je od fatalnog ishoda tog napada.
Međutim, taj događaj ostavlja duboke posledice na Sofiju i ona se povlači u sebe, strahujući da izlazi sama, osvrće se i ima košmarne snove u kojima se scene napada ponavljaju iz noći u noć. O nemilom događaju nije rekla ni majci da je, pred odlazak na studije, ne ostavi zabrinutu, ali ni Bojanu, koji, kada mu je rekla da ima nešto važno da mu kaže, u tom trenutku ne nalazi dovoljno vremena, a kasnije zaboravlja da je podseti. Već tada se vidi da su Bojan i Sofija dve tkanine različitog tkanja i kvaliteta prediva, no biće potrebno da proteče mnogo vode da bi se klupko sumnje odmotalo i zauvek otvorilo oči Sofiji.

Stičući znanja na studijama, učeći šta je, zapravo, život iz emotivnog odnosa sa Bojanom, posmatrajući svoje prijatelje, boreći se sa košmarnim snovima ali i odlukom da će zaboraviti ono ružno i izboriti se za parče neba, Sofija spoznaje i sebe, ne pričajući mnogo, ali posmatrajući, upijajući punim plućima i ostajući odlučna da je srce jedini svetionik koji nam neće dopustiti da zalutamo.
„Postoje trenuci kada čovek mora da odabere da li će živeti sopstvenim životom – punim, celim, zaokruženim – ili će dopustiti sebi da vodi lažan, šupalj i ponižavajući život, kakav društvena hipokrizija od njega zahteva“, napisao je Oskar Vajld. Sofija se na kraju suočava sa Bojanovom izdajom i uverava se da je trebalo da prati intuiciju, no odabira da nastavi da živi sopstvenim životom pravim, celim, zaokruženim bez Bojana i lažne ljubavi koju joj je pružao, dok on produžava da vodi lažan, ponižavajući život nemaju snage da bude Čovek i da prekine lanac neiskrenosti čija je alka dobrovoljno postao.

Roman „Kazni ga zaboravom“ ne govori o kazni kojoj nekoga želimo da izložimo iako bi se po naslovu to moglo naslutiti, naprotiv. Poruka romana je da za ono što drugi nama čine, nema naše krivice, svako je ono što jeste, a naše je da uzrastamo pokušavajući i trudeći se da se s iskušenjima izborimo. Jer, nisu sva iskušenja tu samo da bismo osetili bol, već i da nam pomognu da nekim drugim očima, onim unutrašnjim vidom, sagledamo i druge i nas, a da pri tom ne postanemo ogorčeni, besni, željni osvete. Glavna junakinja je, poput njenih iskrenih prijatelja, („Život je jednim delom onakav kakvim ga učinimo sami, a drugim delom onakav kakvim ga učine prijatelji koje smo izabrali“. kinesla poslovica) neko ko u sebi nosi iskru plemenitosti i dobrote i s toga na kraju pronalazi ono što joj je potrebno i biva srećna i ispunjena.
U događajima iz romana može se pronaći svako od nas, bilo da se priseća nežnih, studentskih godina, bilo prve ljubavi koja ostavlja najdublji trag u našoj duši, bilo da možda sada, sa više životnog iskustva, bolje shvati sva previranja koja se u mladim dušama odvijaju.
Roman „Kazni ga zaboravom“, autorke Jovane Čebo, pitka je priča koja teče poput nesputane planinske reke, čas bivajući mirna, čas pokazujući istinsku snagu i ćud, ali sve vreme prateći svoj tok, ne bivajući omeđena, ne skrećući za drugim rečicama, darujući nama, čitaocima, životvorne kapi spoznanja i samospoznanja da „život bez radosti, pokreta i novine i nije život nego golo postojanje, robovanje životu“. (I. Andrić)

April, 2023
prof. Valentina Novković, prevodilac, književnik