РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА 6. ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ

ПОЕЗИЈА

 

На шести конкурс Дринских књижевних сусрета ове године је пристигло преко 100 поетских рукописа еминентних аутора из региона тако да жири није има ни мало лаган задатак да одреди побједнике. Велики број пристиглих рукописа, а поготово квалитет истих навео је жири да додијели двије прве, двије друге и двије треће награде које су равноправне у сваком погледу.

Прва награда:

Вера Цветановић – Одсев Неизречја

Анђелко Заблаћански – Очи обојене тугом

 

Друга награда

Александра Мариловић  – Дуге ноћи у прогонству

Жељка Врачевић  – Скице с јастучнице

 

Трећа награда

Неда Гаврић – Оно што ниси знала о љубави

Душана Мијајловића Адског – Стварност свагданице

 

Пјеснички рукопис „Одсев неизречја“ Вере Цветановић одликују, између осталог,  тематско-мотивска разноврсност, цикличност, формална различитост и богат песнички језик.  Збирка је грађена на принципу контрастирања, сучељености поетских тема, мотива и симбола. У вечној борби Свјетлости и Мрака, једину могућу извесност и једини пут у духовно и физичко оздрављење и опстанак човјека и човјечанства, пјесникиња види у љубави, вјери, истини и нади.  Побједа живота над смрћу је једина могућа алтернатива, јер је  ватра  о којој пјева прометејски и стваралачки симбол а не деструкција, а Свјетлост – божанска, свјетлост вере али и људске доброте, саосјећања и љубави та која потискује таму, маглу и страх.

На трагу наших највећих мајстора риме XX вијека Миљковића, Дучића, Диса, Раичковића  и  других,  Анђелко Заблаћански везе своје „Очи обојене тугом“ улазећи у ритам набројаних, али додајући своју сензибилност, која на крају преовладава дајући његовим римама истинску аутентичност. Слично је и када је слободни стих у питању, као, примјера ради, у пјесми посвећеној Васку Попи (ноћ ће под руже да склони / певање умрлих птица / пре јутрења у празнини). Овој зналачки написаној збирци нема се што одузети, а нема се шта ни додати, она се до краја разумије тек у директном додиру са читаоцем који занесен љепотом стиха остаје још дуго у свијету поезије, што би требао да буде оосновни циљ сваке поетике.

Александра Мариловић у својим молитвеним обраћањима Господу, Богородици,  Светом Сави –  Растку Немањићу и његовој мајци Ани, светој Анастасији Српској, Светом Духу, Светом Луки, тражи и одговоре на своје интимне и философске запитаности, снагу за своје људске слабости  и мир за своје унутрашње дрхтаје. Пјесникиња је свјесна свог  националног идентитета, свог родословља и свог духовног припадања, дајући предност духовном и културном благу свог рода оваплоћеном у матерњем језику и ћириличним споменицима културе. Са не мањим поклоништвом пјева о својој души, о праштању, искушењу, о мужевности и чојству,  дарованом дјевичанству, али и о егзодусу у ноћи олује, о безверју и мраку у којем су огрезли они који потапају своје манастире и који су се отуђили од своје историје, језика, вјере и свог рода.

„Скице с јастучнице“ Жељке Врачевић је збирка пјесама о боли. О трагању и откривању. О љубави и  трпљењу. О потреби ствараоца да сву ту неодређену, наоко безразложну  урођену сјету и стечени свјетски бол материјализује у љековиту снагу ријечи – да крикнемо стихом како је то дивно рекао Добриша Цесарић. Жељка Врачевић пише и римоване и пјесме у слободном стиху. Римоване пјесме су кратке и језгровите, са вјештим поентама. Поједине пјесме у слободном стиху ефектно завршава римом. Њена поезија, без разлике у форми, једноставног је и приступачног израза, изразито мелодична и ритмична.

„Оно што ниси знала о љубави“ пјесникиње Неде Гаврић је зрело пјесничко остварење састављено од питања и одговора, од долазака и одлазака, од среће и разочарења. Њен пјеснички језик је јасан иако херметичан, акцентован на пажљиво изабране и клесане  ријечи које чине окосницу поетског израза. Овај рукопис је још један доказ да најљепше пјесме настају из разочарења, али оног разаочарења које се може превазићи и иза којег увијек постаји нада (Попићу сузе / наискап / требаће ме неко / сувих очију).

На крају збирка поезије Душана Мијајловића Адског „Стварност свагданице“  је из више углова занимљива поетика која је наслоњена на јапанску кратку пјесму Танка (waka) много мање заступљену у српској књижевности од хаикуа. Само мајстори стиха какав је Мијајловић Адски успјевају да сажму своје набујале емоције, у пет редова колико просторно траје ова форма, и то тако да та читава пјесничка творевина дјелује и затворена и завршена. Та два стиха више у односу на хаику код истинских мајстора омогућавају и више слика и значајно повећање ширине маштања што се може и видјети и осјетити у мање више свакој од 157 Мијајловићевих танки (Ни јутарње магле / ни мразно иње / / не сметају ми овде / где се родих – / и лед ми душу греје.

Пошто је изузетно танка нит дјелила награђене збирке од  неких других збирки жири је одлучио да похвали сљедеће рукописе:

 

Љиљана Павловић Ћирић – Вез

Иван Новчић – Масонска миса

Љиљана Кљајић – Пјесма је преварена смрт

Ранчић Ева – Тридесет казивања кључара времена

Никола Александар Марић – Песме из карантина

Негослава Станојевић – Мене нико неће да нема

Дарко Стевић – Између говора и ћутње

Живко Вујић – Цвијет је опомена

Каја Панчић Миленковић – Поверљиво ћутање

Ивана Васић – Бршљан у дуборезу

Бојана Чолић Грујић – Светлуцаво зрнце

ПОСЕБНА ПРИЗНАЊА

  • Бранко Бато Крковић ( за ријечник архаизама)
  • Жарко Бојић за “Азбучник“ и “Кроз Голготу“

 

ЖИРИ

Миладин Берић, предсједник жирија

Жељка Аврић, члан

Јасна Миленовић, члан

 

ПРВА КЊИГА

 

  1. “На Светосавском путу“ Вукосав Илић
  2. “Отисак нити“, Сњежана Ђоковић
  3. “Тма и луч“, Кемо Селак

 

Похвале :

  • “Ничег мекшег од сенки“ , Милош Лазаревић
  • “Карта за вјечност“ , Јелена Јовановић
  • “Девана волос“, Ања Томовић
  • “Смех прашњавих путева“, Јелена Шарковић
  • “Пјесме“, Светозар Гужвић
  • “Путешествије бува“, Миша Цанић
  • “Мајка и све остало што се завршава на А“’, Јелена Костић
  • “Supergirl“, Саша Савичић

 

Образложење :

1.Збирка духовне и родољубиве поезије „На светосавском путу“ Вукосава Илића посвећена љубави према Богу, према ближњима, отаџбини, српском народу, на особен начин повезује поезију и молитву. Заснована је на завештању Патријарха Павла које нас позива на људску доброту и племенитост и на колективно али и индивидуално памћење српских пострадања. Испевана је архаичном и богатом лексиком средњевековног духовног песништва и епске народне поезије.

Различите традиционалне форме – поеме, беседе, проповеди, похвале, поуке, химне, здравице и тужбалице, испеване су у римованом и слободном стиху, углавном у десетерцу и дванаестерцу. Иако су опевани мотиви, песнички израз и тон побожног карактера, они су утемељени у народној традицији и упућени обичном човеку, посебно у оном делу збирке који пева о српском гостољубљу и народним обичајима. У смутном времену странпутица, сумњи и иксушења може нас духовно сачувати и оснажити једино пут Православља и Светосавља.

2.Поезија Сњежане Ђоковић укршта два супротна али прожимајућа света, онај у нама и онај око нас, понире у човекову душу али и у његов свакодневни живот. Збирка „Отисак нити“ открива богат осећајни свет лирског субјекта и његове дубоке рефлексије, преточен у интимистичке, родољубиве, породичне и љубавне песме. Песникињина свест дубоко је прожета осећајем припадности свом (српском) народу и његовом културном идентитету, те  његовим страдањем кроз историјска невремена.

Осећајни свет лирског субјекта саздан је од снажних љубавних доживљаја али и немогућности њиховог остварења, разочарења, страхова, сумњи. Породица и пријатељи пружају утеху и веру у људску доброту и смисао људског постојања, али и подстичу читаоца да темељно преиспита свој однос према себи и свету око себе, да пажљиво разабира свеколике нити прошлости и садашњости, стварности и снова и да се бори против недаћа које му намеће живот, други људи, сам себи.

  1. Кемо Селак се рукописом „Тма и луч“ појавио као песник зрелог поетског израза, који се квалитетно изражава и у слободном и у везаном стиху. Његова поетика контрастира не само у погледу форме, него и у избору мотива, песничког језика, расположења, осећајности, размишљања, атмосфери. Песник суверено води свој лирски субјект кроз емотиво обојен унутрашњи свет по диктату љубави / свијет мимо тебе – шта ме се то тиче / али и кроз  размишљања и закључке о свету у којем живи / кроз прсте ти клизне пар нити самоће, мало паучине, који конац сјете.

Песник сучељава временске перспективе, светле и тамне тонове, песимизам и иронију, усхићеност и радовање, макро и микро светове. Колико је његов лирски субјект суверен, свој  у осећању безусловне љубави према вољеној жени, толико је отуђен од стварности у којој живи. Окружен маглом, старошћу, умором, смрћу, љубав је једино сигурно прибежиште и једини прави животни избор.Богат песнички језик осебујне лексике, као и оригиналне и храбре риме, представљају посебан квалитет рукописа „Тма и луч“.

 

 

 

ПРОЗА

ЗБИРКЕ ПРИЧА

На конкурс АСоглас-а за Шесте Дринске књижевне сусрете у категорији прича стигло је 38 радова. У категорији прва књига у конкуренцији је било 11 рукописа.Жири који су сачињавали књижевнци Велимир Савић (предсједник жирија), Драган Марковић и Дејан Спасојевић одлучивао је о наградама и похвалама, што није лаган посао, јер су у неким случајевима одлучивале нијансе и умјетнички афинитети чланова жирија те су се тад одлуке доносиле већином гласова. Због тога је и одлучено да се додијеле двије треће награде у категорији прича јер су два дјела била прилично уједначена несумнјивим квалитетом. Жири честита награђеним и похваљеним ауторима, а захвањује се и осталим учесницима конкурса. Увијек је тако, не могу се наградити сви. То нипошто не значи да и остала дјела нису имала квалитет, осим пар изузетака. Можда би жири у другачијем саставу наградио и неке друге радове. Писање књиге, посебно кад је у питању умјетничко дјело, је тежак али и радостан посао, сваки аутор је ту уградио најбољи дио себе и то треба да се поштује. Тако и мисле чланови жирија, јер су и сами ствараоци. Жири је за награђена дјела дао и кратко образложење, препуштајући анализу и виђење дјела рецензентима, критичарима и понајвише и најважније будућим читаоцима.

Награђени и похваљени у категорији прича:

 

Прва награда “Лице човјека с кишобраном“, Јадранка Миленковић

Лице човјека са кишобраном је рукопис у ком се нијансираним и стрпљивим приповједањем гради јасна слика човјекове усамљености и несигурности у савременом свијету, у породичном и ширем друштвеном контексту, чији су дубљи слојеви у митским и архетипским загонеткама. У првом лицу, углавном монолошки, из више перспектива, одвија се и панорамски и детаљистички, ово лагано ткање које нам ауторка на убједљив начин предочава унутрашње драме својих јунака које би се могле тицати сваког од нас.

Друга награда  Вријеме је за буђење, Драгана Ђурковић Тошић

Е тај његов друг, тај Лазар умео је да завири у душу. Свима нам је извртао душе као да су поставе од подераног капута. Мени се чинило да је највише извртао моју. Насумице изабране три реченице из ове збирке довољно репрезентују читаву књигу. Најљепши „језик“ од свих учесника на конкурсу, дивне реченице и лијепо женско перо. Први дио збирке је посвећен Немањићима, а књижевна фикција којим се ауторка увлачи у њихове ликове је веома занимљива. Драгана је свјесна да је то најбољи дио књиге, зато су те приче и стављене напријед. Да је у томе издржала, у таквој концепцији, књига би била прва на конкурсу без премца. За размишљање је ауторки, да можда поради на књизи у овом правцу (интимном и средњовјековном) или да је остави овакву разнородну, јер и потоње приче имају квалитет. Ствар је оредјељења. Но, кад књига изађе из штампе, читаоци ће засигурно уживати. Отела се ауторки и покоја граматичка грешка, која није случајна. Обавезно је да се књига због тога лекторише.

 

Трећа награда „Лео и ја Александар Јањушевић

Човјек и пас. Интересантна поставка која је аутору давала много могућности и за дијалоге и за монологе. Јер, шта год да власник мисли, прича или прећуткује, пас то осјећа. Постоји нека група на фб која се зове „ Људи који воле псе и они који немају појма о животу“. Није то далеко од истине, јер аутор очигледно и итекако има појма о ономе о чему размишља и шта читаоцу нуди и поручује. Добра форма у којој писац има широк простор да  за теме које га инспиришу или интересују. Добро написани дијалози и веома кратке реченице карактеришу ову збирку низом везаних прича. Пишчева жења је да каже много, јер су такви разговори, заправо мали и свакодневни искуствено- филозофски огледи. Приче  дјелују, као неки кратки тв ситком, рецимо какав је био онај ванземањац Алф, ко се те серије сјећа. У задатом оквиру, аутор није пуно издржао, тек 38 страница и питање је ли то довољно за збирку. Требало би да поради на томе, да збирка буде богатија. Наслов је помало прозаичан, иако се стиче утисак да је то аутор свјесно урадио.

и равноправно

Трећа награда “Какав принц таква и бајка “, Неда Гаврић.

Врло успјела књига меланхоличних размишљања. Човјек је или у љубави или у потрази за њом, код Неде је то сјећање на љубав или оно што је љубав требало да буде. Изневјерена очекивања. Ауторка очигледно има висок ниво емоционалне интелигенције и варијације на исту тему су заиста успјеле. Штета што је такође књига кратка  очигледно је да ауторка има има много тога да понуди на књижевној трпези. Али као што наслов каже „Какав принц таква и бајка“ све бајке кратко трају и можда није потребно да се дужи о томе. У сваком случају књига је заслужено награђена.

 

Рукописи који су похваљени

  1. “Бомбе и бидермајери “, Негослава Станојевић
  2. „Усуд и Мачков камен“ , Снежана Кезовић
  3. “Неколико прича о самоћи“ Миленко Калацун

4.“Отисак у времену “ , Славољуб Томашевић

5.“Вријеме је за љубав“ , Адмир Џанко

6.“Неко чува мој сан“, Татјана Црњански

7.“Хиронова смрт“ Vladimir Pavlović

8.“Рогожањске приче’, Крсто Милошевић

9.“ Кратке, ефектне приче о -“ЗЕВ“ Алија Ђ. Пљивљанов( Љиљана Павловић)

  1. “Домино ефекат“, Александар Новаковић

 

 

ПРВА КЊИГА :

Жири је од 10 приспјелих рукописа за катеорију прва књига- проза одабрао три рукописа за награде. Одличне књиге заиста и да је случајно поредак награђених и другачији не би било незаслужено, све су јако вриједне и заслужено се истичу.

Прва награда -“Приче душе“ , Момир Васић

Можда би сам наслов рукописа најбоље и окарактерисао ову књигу. Писана је из душе и јако је занимљива. Читаоци ће је сигурно лијепо прихватити. Питка је, али никако плитка – напротив. Помало архаичан начин писања аутора не смета, чак годи јер прати временски оквир дешавања прича, што доприноси њиховој аутентичности и увјерљивости. Нека Момир настави да пише, биће књига још из овог пера.

Друга награда “Моја црква“, Дане Марковић

Како Дане пише никада не би човјек помислио да му је ово прва књига. Још је испод наслова написао поднаслов Наивни роман. Тиме је одмах показао да није наиван и да је то упуство за лажну скромност. Одличан је приповједач, богат рјечник, дивни описи, топле душе јунака, човјек просто слика. Одличан филм или чак серија би се могла снимити по овој књизи – толико је сценична.

Трећа награде -“Све Боје речи“, Далибор Крстић

Збирка цртица, приповијести и прозаида – тако своју књигу одређује аутор који просто плијени тим кратким умним мислима, сентенцама у којима су секвенце некакве вињете његовог и наших живота. Ову врсту прозе могу писати само веома интелигентни људи, јер су то промишљања а аутор то јесте. Подсјежа понекад писањем на Марка Аурелија што му је комплимент. Лијепо је да имамо овакву књигу на конкурсу.

 

Похвале:

1“Суђење Херману Кафки“, Вук  Лакићевић

2.“Отац“ , Душан Марковић

3.“Месечев плес на киши“, Емилија Нешић

 

 

 

КАТЕГОРИЈА ПРОЗА  – РОМАНИ

 

Чланови жирија су пажљиво и одговорно приступили читању и вредновању приспелих рукописа романа, оценивши да се ради о веома зрелим, оригиналним и успелим делима писаца из земље и региона. Придржавајући се искључиво естетско-уметничких критеријума, жири је већином гласова донео следећу одлуку.

 

Прва награда:

„У СЕБИ ЗАТОЧЕНИ“, Марко Марковић.

Друга награда:

„ТИГАР СА БОЈАНЕ“, Бранко Станковић  и

„ГРАД МАСОНА“, Милан Миливојевић.

Трећа награда:

„БАЛКАНСКА ТУГА“ , Вуксан Церовић и

„ИНТЕРВЈУ СА ПСИХИЈАТРОМ“, Амер Зукић.

 

Похвале :

 

„Трн у пети“, Иван Новчић

„Шта нам је крива Дрина“, Јанкица Самоуковић,

„Здраво, Ђурђинка“, ……………………….

„Како убити писца“, Есма Бандић Софтић,

„Шапат анђела“, Драгана Миљковић,

„У капи времена“, Ђорђе Ћирјанић.

 

Посебно признање за историјски роман:

„Солунска битка“, Алекс Сашка.

 

Најбољи роман за младе:

„Свијање зјала“, Миомир Милинковић.

 

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 

„У себи заточени“ (408 страна) је врло комплексна, аутентична и добро осмишљена епска сага о испреплетеним судбинама и удесима, о рату и миру, о љубави и патњи, о борби добра и зла, као и о свему ономе што људске животе чини препознатљивим и етички профилисаним. Конципиран од 15 нумерисаних и међусобно повезаних поглавља, која су и те како динамична и међусобно повезана тзв. филмском техником и драматургијом, овај роман недвосмислено указује да је пред нама зрео и оформљен писац који има и уме шта да каже и од кога се с правом убудуће могу очекивати овако синтетизована и снажна романескна остварења.

Кратак роман „Тигар са Бојане“ разматра актуелну друштвено-идеолошку ситуацију код нас, али писан је непретенциозно, политички коректно и етички непристрасно. Овде аутор приказује све оно што нам је, углавном, познато и блиско, а односи се на наше вишегодишње заблуде и људске илузије, на преваре и разочарања изазвана услед међусобног неразумевања, нетрпељивости и верских разлика. Дијалози су бритки и сажети, радња проблемски добро замишљена, а временски планови у размаку од неколико година се прожимају и допуњују. Посебан ефекат представља лик и карактер једног од јунака, коме је роман и посвећен, а који је, заправо, један од реалних судеоника и протагониста југословенске политичке драме.

„Град масона“ је посебна фикција и епска прича о (не)видљивим и људским силама око нас, а које чине саставни део појединих и значајних институција. Ради се, наиме, о идеји оснивања лажне масонске ложе у једном малом месту, а све то прате разне интриге, љубавне преваре и авантуре, политичке сплетке и многе друге околности, које роман чине узбудљивим и комуникативним. Библијски симболични подтекст доведен је у везу са савременим тренутком и његовим целокупним значењем. Роман је, иначе, сачињен из три насловљене целине (Ученици, Помоћници, Мајстори), које су врло кохерентне и уметнички ваљано уобличене.

„Балканска туга“ је језгровит и упечатљив роман, написан из емпиријске и личне перспективе, а који се односи на нараторово гледање и доживљавање живота и света, односно на судбине и проблеме који су, чини се, типични за наше прилике и неприлике, а пред којима писац није могао остати равнодушан. Стога је његова стваралачка ангажованост и немирење са постојећом ситуацијом резултирало  успелим описима, занимљивом радњом и карактеризацијом главних ликова (сликар и удата жена). У том смислу, насловна синтагма романа није нимало случајна, већ је врло индикативна и довољно симболична.

„Интервју са психијатром“ је интигрантан и психолошки занимљив роман, у коме главни протагониста, на путу самооткривања и разумевања света око себе и његове бесмислености, упада у депресију. Корачајући тако и размишљајући, он сусреће свог бившег професора са којим одлази на пиће. У исповедном и дијалошком тону прича почиње да се развија и поприма нову димензију, односно уметничко и етичко значење. Путовањем из спољњег света ка унутрашњем, а све то кроз разговор, психијатар покушава да спозна концепт личности како би открио у шта он заправо верује и тако му помоћи да се снађе у животном проблему.

Роман за младе „Свијање зјала“ бави се тематиком из живота адолесцената, њиховом судбином, развојем и животним стасавањем пуним разних неочекиваних обрта, драмских, етичких и психолошких. Говорећи у првом лицу множине, наратор се заправо поистовећује са осталим протагонистима, односно школарцима, чије су сторије врло узбудљиве и интригантне свака на свој начин. Младалачки предели снова и стварности оваплоћени су са пуно ентузијазма и моралне зрелости, чиме се усложњава и посебно обогаћује типологија и тематика савремених романа за децу и омладину. Драма одрастања и сазревања, младалачко тражење равноправности у породици, школи и друштву, као и изразити приказ савременог живота чине битне семантичке и идејно-тематске окоснице овог невеликог, али свакако запаженог романа.

Похваљени романи, такође, заслужују пуну пажњу читалачке јавности како по својој естетској особености, идејно-тематској окосници, уметничким порукама, стилу, језику и осталим стваралачким поступцима, те као такви свакако завређују да буду издвојени и наглашени. Ово се, пре свега, односи на наслове:

 

– „Трн у пети“, Иван Новчић

– „Шта нам је крива Дрина“, Јанкица Самоуковић

– „Здраво, Ђурђинка“, Љиљана Маџар Стојковић

-„Како убити писца“, Есма Бандић Софтић

– „Шапат анђела“, Драгана Миљковић

-„У капи времена“  Ђорђе Ћирјанић

– “Друга страна дуге“ , Александра Поповић

Посебно признање

-“Тамо далеко је Србија“ Алекс Сашка

 

Овај роман чини збирка прича повезаних у нераскидиву целину, са тематиком Солунске битке и српског страдања. Патриотски поклич који оставља бројне утиске и чини да се запитамо и над данашњим временом. Са друге стране, овај роман је и историјски вредан, јер садржи мноштво документованих података, а без историјског контекста романескно би било непотпуно, па је ауторка вешто уклопила у литерарну целину. Интересовање за тему Првог светског рата из године у годину окупља писце око једног циља, дати омаж жртвама и указати на херојство и снагу српског војника, ког су красиле најлепше врлине.

 

 

  1. август 2022.   ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:
  2. Др Милутин Ђуричковић
  3. Дајана Лазаревић
  4. Невена Милосављевић

 

 

 

СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЈЕЦУ

 

На конкурс за ову категорију приспјело је двадесетак рукописа.Жири у саставу Гордана Влајић, Мирослав Кокошар и Соња Падров Тешановић  одлучио је да награди и похвали следеће:

1 – „Мени је лакше“, др Миланка Станкић

2.-“Светлости детета“, Радмила Шехић

3.“Авантура малог пса Болета“, Дарко Стевић, и “Остро снова“ Јелена Живковић Војвоткиња

 

Похвале :

  • “Острво снова“, Јелена Живковић Војвоткиња
  • “Пјесмојед“ , Александра Чворовић

 

Како је конкуренција била јака, жири је имао задатак да изабере најбоље рукописе.

-Побједнички рукопис ‘Мени је лакше“ је  надасве писмено, списатељски зрело, уређивачки осмишљено, забавно, едукативно, сврсисходно дјело.

-„Светлости детета“ двојезична збирка поезије је зрело песничко дело књижевнице Радмиле Шехић. Лирске одлике ове поезије подсећају на омиљена дела српске класичне књижевности. Песнички језик је чист, јасан, Вуковски једноставан, а невероватно садржајан. У преводу на енглески језик је задржао своју лиричност и поруке најмлађима.

Својом вредношћу су се истакли и песнички рукописи Дарка Стевића, Јелене Живковић Војвоткиње и Александре Чворовић, које је жири уврстио у награђене и похваљене.

 

Организатор се захваљује свим учесницима конкурса, као и члановима жирија, те најављује овогодишње 6. Дринске књижевне сусрете за 10. септембар у Дому омладине у Зворнику са почетком у 19.00 часова

Ове године Повеља за допринос развоју књижевности биће уручена следећим књижевницима:

-Обрен Јовић Савин

-Љубомир Ћорилић

 

Гост вечери књижевник Аћим Тодоровић говориће свој есеј “Ћирилица у српском народу као Библија у хришћанству“.

 

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

ИНТЕРВЈУ СА АНЂЕЛКОМ ЗАБЛАЋАНСКИМ

  Можете ли нашим читаоцима рећи неколико речи о себи. И, укратко, представити Ваше књижевно …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.