Почетна / Аутори / Radovan Vlahović, Novo Miloševo, R Srbija

Radovan Vlahović, Novo Miloševo, R Srbija

Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Školovao se u Novom Miloševu, Novom Bečeju i Kikindi. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu.
Objavio je preko 40 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje.
Prevođen je na engleski, nemački, ruski, mađarski, makedonski, slovački i slovenački jezik.
Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturni pregelaštvo.
Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Exil-PEN centra, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske.
Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao je preko 300 naslova.
1975. objavljuje prvu priču. Od 1980. godine objavljuje po književnim časopisama.
Od 1983. do 1986. na Fruškoj Gori u Krušedol selu živi svoju primenjenu filozofiju življenja koju još naziva „eksperimentalnim egzistencijalizmom”.
1984. snima film „Kad progovori paor iz tebe” u režiji Vladimira Perovića.
1985. osniva prvo privatno Jugoslovensko pozorište u prirodi. Iste godine snima ciklus kratkih filmova pod nazivom „Balada o belom konju” sa Ilić Petra Mihajlom, a sa mr Petrom Ljubojevim snima film o „Dopisnom pozorištu“ koji je 1986. u Monte Karlu dobio prvu nagradu u svetu u seriji kratkih televizijskih filmova.
1986. u Novom Miloševu osniva privatno „Kulturno dvorište“ koje će vremenom prerasti u Banatski kulturni centar. 1986. osniva „Romano teatar”, drugo romsko pozorište u Jugoslaviji i prvo u Vojvodini, koje iste godine izvodi premijeru drame „Kulaj” autora Radovana Vlahovića.
1988. osniva „Književnu omladinu opštine Novi Bečej”, pokreće omladinski časopis „Omladinski mozaik”, 1988. osniva sa Romima iz „Garavog sokaka” Miroslava Antića iz Mokrina pozorišnu trupu koja i danas postoji pod nazivom „Urma”. Iste, 1988. godine, objavljuje knjigu.
1989. osniva „Novi Zenit” i organizuje prvu žensku novozenitističku likovnu koloniju.
1990. osniva književni časopis pod nazivom „Barbarogenije”.
1991. osniva časopis za književnost i umetnost „Srpski književni magazin” i pokreće izdavačku delatnost „Novog Zenita”.
1995. osniva omladinski časopis za književnost pod nazivom „Tumbe”.
Od 1995. do 2000. povremeno organizuje književne večeri, pozorišne predstave i likovne izložbe.
1996. bio član upravnog odbora Akedemije umetnosti u Beogradu.
2000. osniva i finansira kulturnu manifestaciju „Dani Teodora Pavlovića” koja i danas živi.
2004. Pozorišni muzej Vojvodine pokreće Redakciju za istoriju pozorišnog života Roma Vojvodine od praistorije do danas čiji je Vlahović rukovodilac.
2006. osniva „Banatski kulturni centar” u Novom Miloševu, prvi privatni kulturni centar u državi.
2008. za roman „Evo čoveka” dobija nagradu „Najbolje iz Banata”. Iste godine osniva i književnu manifestaciju „Proleće Sime Cucića”.
2009. dobija od Matice srpske „Zahvalnicu za saradnju, pomoć i podršku u ostvarivanju naučnih, književnih i kulturnih programa Matice srpske”.
2009. dobija specijalno priznanje za ambasadora kulture Banata u okviru projekta Evropske unije „Euro Banat – kulturni identitet”.
2010. godine osniva prvi „Evropski fejsbuk pesnički festival” u okviru kog učestvuje 350 pesnika iz 20 zemalja sveta. Iste godine dobija Nagradu „Teodor Pavlović” za književni rad i kulturno pregalaštvo.
2011. godine pokreće manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline“ koja se održava u Sečnju i Krušedolu.
2012. godine kao direktor i osnivač Banatskog kulturnog centra prima „Zlatnu medalju Simo Matavulj“ Udruženja književnika Srbije kojom je rad ovog centra, pod njegovim rukovodstvom, nagrađen.
2013. godine dobija „Zlatnu značku“ Kulturno prosvetne zajednice Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti.
2016. godine dobija Svetosavsku povelju Opštine Novi Bečej.
2016. godine Radio-televizija Vojvodine snima i emituje dokumentarni film o Radovanu Vlahoviću pod nazivom Jedan čovek u režiji Svetlane Miljanić.
2016. godine osniva Pesničku republiku za koju piše Ustav, a 2017. ustanovljava književnu nagradu Gramata Pesničke republike.
Za svoj humanitarni rad, nesebičnu pomoć i podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi dobio je pet gramata od četiri vladike: zahumsko-hercegovačkog Atanasija, žičkog (tada banatskog) Hrizostoma, sremskog Vasilija i banatskog Nikanora.
Živi i radi u Novom Miloševu.

Objavljene knjige

Romani:
„Evo čoveka“
„Samaroplavetnilo“
„Varvarogenije“
„Bapa“
„1934.“
Pesme:
„Knjiga pastira“
„Moj Gospode“
„Moj Gospode“ (dopunjeno izdanje)
„Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“
„Moj san je stvarnost“
„Bolesnička soba broj 3“
„Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ (drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje sa DVD-om)
„Miloševački bećarac“
„Bdenje nad smislom“
Priče:
„Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
„Džems Bond u kratkim pantalonama: Facebook beleške II“
„Ode vek: Facebook beleške III“
„Fridrih Niče i Silvija Plat u muško=ženskom frizerskom salonu: Facebook beleške IV“
„Ljubavne i OK priče“
„Tri ljubavne priče“
„Banatske pripovetke“

Prevodi:
„Uram“, „Moj Gospode“ na mađarskom
„Mein Herr“, „Moj Gospode“ na nemačkom
„Unangekündigt wie der Tod : Facebook Notizen I“, „Nenajavljeno kao smrt : Facebook beleške I“ na nemačkom
„A pásztor könyve / Knjiga pastira“, prevod na mađarski
„My House Is at the End of the Village / Moja kuća na kraj sela“, prevod na engleski
„Ko me pokličeš iz večnosti“, prevod na slovenački
„Ljubezenske in OK zgodbe“, prevod knjige „Ljubavne i OK priče“ na slovenački
„Mежду мною и тобою, Господи!“, prevod na ruski
„Nenajavljeno kot smrt“, prevod knjige „Nenajavljeno kao smrt“ na slovenački
„Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski“, prevod knjige „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ na slovenački jezik
„Љубовни и OK приказни“, prevod knjige „Ljubavne i OK priče“ na makedonski
„Ненајавено како смрт“, prevod knjige „Nenajavljeno kao smrt“ na makedonski
„Bapa“, prevod knjige „Bapa“ na slovački
„Der abendliche Akt im Mädchenzimmer der Lenka Dunđerski“, prevod knjige „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ na nemački jezik
„Unannounced like Death“, prevod knjige „Nenajavljeno kao smrt“ na engleski
„Bapa“, prevod knjige „Bapa“ na mađarski

Kritike:
„O zavičajnim piscima i slikarima“
„O piscima i slikarima“
„Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama“
„Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama: Knjiga II“
„Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama: Knjiga III“
Radovan Vlahović u književnoj kritici:
Dr Predrag Jašović, „Veritas banatske ravnice: Radovan Vlahović u književnoj kritici“
Marija Tanackov: Varvarogenije među nama: Neki aspekti intertekstualnih okvira „Varvarogenija” Radovana Vlahovića

https://vlahovicradovan.blogspot.com/sear…/label/FOTOGRAFIJE

VEKNA CRNOG HLEBA, JA, TI I BEGUNCI IZ ZATVORA

Ratni veterani
pekari
su pobegli iz zatvora
Na prepad
osvojiše
prazan mlin
drvene naćve
i zemljanu peć
Tu noć
zamirisao je hleb
koji leči sve bolesti
Narod je bio veseo

Ja sam pobegao
na srednji breg
od buke i sveta
Pod zidanu jegrčku
prostro sam ćilim
i primio te, draga moja
kraj sebe
Sanjam te često
govorila si
A ja sam gledao
Na gornjem bregu
stajala je
kao prst u nebo
poetizujući mi pogled
stara crkva

Bila si umorna
i bolela te je glava
Predložio sam
da legneš
u drvena kola
kraj crnog psa
koji crnim hlebom
leči glavobolju

Kad si se oporavila
i ustala
u rukama si držala
ogromu veknu
od crnog hleba
U tamnom danu
naga i sveža
krenula si u šetnju
između zelenih solitera

Sutadan smo
se pekarskim kamionom
vozili, draga moja
ja i ti
od kafane do kafane
od crkve do crkve
od groblja do groblja
Sve dok se vekna
u tvome naručju
nije sasvim skamenila

„SIROTINJSKI KREDENAC“

Kad se sastave
hladnoća
decembarska magla
sirotinjski kredenac
Vujice Rešina Tucića
i svetla budućnost
koju su nam drugovi
projektovali
kao sadašnjost
Vidim trezni smo
sluđeni
tako da nam beda
i svakodnevna umiranja
ljudi izgledaju
kao sporedna stvar
dok jurimo da ispunimo
svoje ropske dužnosti
prema državi
koju su krvlju i znojem
naši dedovi stvarali
a fukara je danas
opako šćerdava

SVET

Mesto ti je TU kažem sebi
a TU se ne osećaš dobro

Promeneš mesto
kad TAMO
opet isto loše da gore
ne biti

VRATIŠ se i ćutiš
kao riba na suvom
daviš se i ćutiš

To je TVOJ svet kažem
lep i nakazan
da bolji ne može biti

Nije TI nije dobro
A TI opet mahnito
veruješ u suprotno

О Dejan Spasojević

Проверите и

ВЛАСЕНИЧАНИМА ПРЕДСТАВЉЕН “РАЗГОВОР СА ДУШОМ”

Текст: Т.Голијанин/Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24     Уз поштовање свих прописаних мјера, љубитељима лијепе писане …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *