Predstavljamo Marianu Qunbar Selmu

Povod ovog razgovora je to što ste kao autor zastupljeni u zborniku kraktih priča i pjesama povodom Drinskih književni susreta koje organizuje ASoglas izdavaštvo.Čestitamo na tome i želimo da našim čitaocima još više približimo vaš autorski rad ali i lik i djelo uopšte.
Ko je zapravo Mariana Qunbar Selma..
-Neću reći za sebe obična žena, jer to nisam.Ne razumem uvek sebe zato volim da se šalim na svoj račun i kažem: _Ako me ti razumeš, objasni mi! Može se reći jedinstvena po načinu na koji volim, mislim, pišem. Pre svega ćerka, majka, supruga pa onda pesnikinja i romansijerka.
Srpkinja u svetu. Neko ko se za više od 30 godina u inostranstvu još uvek čvrsto drži svog državljanstva. Jedino koje imam i na koje sam ponosna. I decu sam upisala kao Srbine, svo troje. Ja sam srpska pesnikinja jer objavljujem isključivo na srpskom jeziku. Jerusalim je samo moje prebivalište i adresa. Mesto gde živim, Srbija je zemlja u kojoj mi stanuje duša.
Borac sam, ne odustajem od onoga što sam sebi zacrtala i ne priznajem reč nemoguće.
Ne nteresuje me popularnost, karijera ili novac ja sam još uvek samo u potrazi za sobom. Verujem da u meni ima nešto neotkriveno, neispričano, nezavršeno. U meni svetovi koji čekaju da budu pronađeni.
Volim da kažem za sebe: Eto penjem se pa dokle stignem. Samo je Nebo iznad mene!

ASinfo: Pišete i poeziju i prozu, šta vam je draže…
-Poezija, naravno.Poeziju je teže pisati jer je suptilnija, osećaji moraju biti vreli i više, do tačke usijanja. Poezija mora da izađe iz srca i uđe u srce čitaocu, da on doživi reči kao svoje. Poezija mora da zanjiše duše.
Sa prozom je drugačije. To je dar pripovedanja. Mislim da sam ga nasledila od svog dede po majci. Kada sam bila dete pričao mi je divne priče i umela sam satima da ga slušam.
ASinfo: Recite nam ukratko šta ste do sada objavili…..
-Objavila sam 4 zbirke poezije
Buđenje 2016,god
Pesme kao tragovi I ples 2016.god
OLUJA i povetarac2017.god
Šaka mraka 2018.GOD i roman Žena s dušom kameleona 2018.god
Trenutno radim na svom drugom romanu čija se radnja događa neposredno pre drugog svetskog rata i nekolko godina kasnije. Junaci su iz mog pustorečkog kraja jer želim da neke reči, poslovice i običaje specifične za ovaj kraj sačuvam od zaborava.
Naravno zastupljena sam u mnogim zbornicima i časopisima. Samo ove godine ih je više od dvadeset.
U magazinu ONA imam svoju rubriku koja se zove: Naš glas iz Jerusalima
To pišem aktualne kratke priče i zapažanja iz života.

ASinfo: Živite u Izraelu, možete l nam reći da li imate tamo kulturnih dešavanja ili su vaše aktivnosti usmjerene više na Srbiju tj naše prostore…
-Da, imam tu sreću da živim na tlu svete zemlje, mestu gde se odigrao istorijski susret civilizacija i religija. Ovde je Bog prisutan na svakom koraku. Ne sećate ga samo kad vam je potreban već živite s njim.
Na žalost ne znam da postoji bilo kakva organizacija Srba ili čak zemalja iz bivše Juge koji se bave kulturnom saradnjom sa Srbijom. Neznam da postoje bilo kakvi književni susreti i nikada nisam bila učesnik. U Srbiju dođem skoro svake godine ali to su prilično kratke posete preko leta kada su godišnji odmori tako da ne stignem sve što bih htela

ASinfo: Vaša poruka za kraj ovog razgovora…

-Verujte u sebe jer vera u sebe je najbolji vodič.
Sanjate velike snove ali ne ostajte samo na tome. Znajte da je potrebno mnogo ljubavi, mnogo rada i vere da ih ostvarite. Ne postoji nemoguće.
Život je jedan i ne tako dug. Učinite sve da biste u svom boravku na zemlji bili srećni i ostavili za sobom trag.
I na kraju pozdravljam vaše čitaoce i kažem da mi je jako žao što ove godine neću moći biti s vama na Drinskim susretima. Želim vam lepo druženje pa se vidimo jedne od narednih godina.