НА ЈЕЗИКУ ПЕСМЕ – Арслан Бајир

На платну себепознања

„На језику песме“ истакнутог турског књижевника, eсејисте и издавача, Арслана Бајира, прва је поетска књига oвог аутора преведена на српски језик и доступна истинским поштоваоцима поетске речи који ће, сигурна сам, уживати у стиховима аутора чија су дела преведена на многе светске је-зике и награђена свим значајнијим признањима у Турској и свету.

У књизи „На језику песме“ Арслан Бајир на јасном, свима разумљивом језику, какав је само језик песме, пева о љубави према жени, завичају, реминисценцијама на детињ-ство, слободи која се често крије у наизглед тешко видљивим појавама, о усамљености и безосећајности модерног света, ратовима, страдањима сваке врсте. Укратко, о свему на шта не можемо остати равнодушни као људи и као ствараоци.
Ђуро Шушњић је у књизи „Цветови и тла“, написао: „Иза сваког покушаја да упознаш друге, крије се чежња, које често ниси ни свестан, да упознаш самог себе, јер друге мо-жеш разумети само кроз у аналогији са самим собом, што значи да је сазнавање друга реч за самопоупознавање“. Песник Арслан Бајир је неко ко се заиста труди да спозна себе, да дође до свести самоупознавања трудећи се да упозна друге, пријатеље, природу, вољену, чак и оне који чине не-дела у име „виших“ циљева лишавајући живота друге. На путу самоупознавања песник не осуђује, он само бележи по-јаве онакве какве јесу, уоквирује их срцем и потом претаче на папир. Пут до себеспознања је увек трновит, крије многа скретања и странпутице, но плодови које на крају тог пута имамо прилике да узберемо, најдрагоценији су.

Свестан тога, Арслан Бајир се не крије, не плаши се, не оклева већ се голонедро упушта у откривање свега што чини живот и, што га, упркос свему па и болима, чини посебним.
У уводним стиховима песник се обраћа жени која се тешко мири са проласком времена које јој односи лепоту. Арслан Бајир, као неко ко је проникнуо у тајне сопства, поку-шава да јој укаже на то да његове очи никада неће престати да виде лепоту у њој ма колико је време мењало и, чини се, умањивало њену физичку лепоту. Подсећајући је да је неод-војиви део природе, он јој љубав потврђује стиховима:
Трчаћу с ветром
Падаћу преко тебе као киша
Испашћу из твоје косе
На уморну земљу
Пољубићу твоје семе
Као што га љуби земља.
На исти начин.
Песник је неко кроз чије стихове протичу векови, ко живи архетипове предака па зато и може да осећа тугу пла-нина које у самоћи пате:
Док падине планина
Умножавају своје јаде
Мрачном самоћом опране.
И поистовећује се са њима.
На језику песме

Говорећи о пољима пшенице, дувана, о свежини у пла-нинама, песника Арслан Бајир се поистовећује са њима јер, завичај и прве запамћене слике из детињства, палета су и платно свих наших будући слика, емоција, надахнућа. А руке нажуљане тешким пољским радовима, вредне поштовања како то и сам песник наглашава:
У нама је
Пољубац руке ратара.
У поетској књизи „На језику песме“ чести су стихови који величају природу, говоре о њеној лепоти, али и ћудима, о благослову што смо део ње и у њој уживамо.
Не могу да кажем добро јутро
А да не чујем звук кише.
Арслан Бајир често упоређује лепоту вољене са приро-дом, доводећи их у сагласје, обједињујући две најважније љу-бави у његовом животу.
Погледао сам у твоје очи налик газелиним
И видео сам твоју лепоту у опни пшенице.
Љубавни стихови Апслана Бајира су на трагу Јунуса Eмреа (Славуја љубави) који је славио љубав и сматрао је нај-драгоценијим даром:
Слушајте ме, хеј пријатељи!
Најдрагоцјенија ствар је љубав!
Она је непроценљива
Поштована ствар је љубав!

А песник Арслан Бајир исписује:
Звук мог срце које крвари
Одјекује
Далеко
Од планине до планине
До песме
Топле као моје срце
Које је у твојим рукама.
А каква би то истинска љубав била, ако нам не наноси и бол када смо раздвојени од вољене особе, што потврђују стихови и Јунуса Емреа и Арслана Бајира:
У боли ме свог урони
Види шта ми ашк учини
Види шта ми ашк учини
Час вихорим попут вјетра
Час сам прашан као земља
Час се мамим к’о бујица
Види шта ми ашк учини
(Јунус Емре)
На језику песме

Попут смрзнутог цвећа
Живим беспролећне дане
Без тебе
Хладно ми је чак и у јуну.
Да ли то знаш?
(Арслан Бајир „Хладноћа у јуну“)
Арслан Бајир је мудрошћу и разборитошћу, заносом, али и повременим очајавањем због неправде, у стихове оде-нуо трен садашњи као делић вечности без које се смисао не би могао разазнати. Он је, волећи природу, временске непо-годе, вољену, патњу, искушења, озборио и потврдио „На је-зику песме“ да је уметност, поезија конкретно, она која у себи садржи и хармонију и дисхармонију, борбу, смиреност али и безумље, потребу да се боримо са ветрењачама и не одуста-јемо, страх да не досегнемо самопознање тумарајући погреш-ним ходницима на путу ка светлости, али и она која нам по-маже да „затворимо врата говорења (уста), а отворимо про-зор љубави (очи)“.

Валентина Новковић

 

Арслан Бајир

О аутору
Арслан Бајир (1958, Алањa, Анталија) основну и средњу школу је похађао у Алањи, а студије на Универзитету у граду Денизлију, а звање дипломираног професора турског језика и књижевности стекао је на Универзитету у Анадолији, 1999. Објавио је тридесет и пет књига, песничких, прозних, истраживачких и књига за децу. Лауреат је двадесет и пет међународних награда, као и осам у Турској. Његови стихови, приче, чланци су објављени у часописима и новинама у 42 земље.

Песничке књиге : Tohum, Dağlar Kalktı Şaha, Filiz, Sonbahar Düşü Vurgunlar. Yağmurlar Dolusu Islanmak, Bahar Müjdecisi (на узбечком), Ömür Geçer – Vakit Geçer, In Uzbek (заједничка књига са Aman Matcan), Mavinin Çığlığı

Књиге за децу: Şirin Yüzler, Çocuk Artı (+) Çiçek, Masallar, Ninemden Masallar. Bizim Masallar ve Efsaneler, Bizim Kitap, Bizden Masallar, Alara Yolu. Toros yörük Masalları
Књиге прича: Etobur Öyküler, İki Nokta ve Dört Gün, Bademler Çiçek Açtı, Sabah Yeli
Научне књиге: Muhtaç Olduğumuz Kudret Atatürk, Neden Az Okuyor(muş)uz.
Есеји: Düşünceden Kaleme

Велики број његових песама је објављен на украјинском, киргиском, молдавском, руском, немачком, казахстанском, узбекистанском, литванском, башкирском, македонском, босанксом, нугарском, татарском, туркменском, корејском и многим другим језицима света.

Награде:
– 1997, награда за књигу „Филиз“ на конкурсу који организује часопис “Mısralık” .
– 2000, специјална награда за тематско поетско такмичење у организацији “Anasam” (град Кајсери)

– 2001-2003 специјална награда жирија за поезију “Simav Anadolu”
– 2003, првуу награду за причу и песму на конкурсу „Alanya ALKOD“ s
– специјална награда за интервју у часопису „Aydın Söke Sarı Zeybeк“
– 2004, трећа награда на поетском фестивалу у Измир.
– 2004, прва награда на конкурсу за поетску књигу “Çocuk Artı Çiçek”
– 2005, специјална награда жирија за поетском такмичењу.
– 2006, специјална награда на конкурсу за поезију коју је организовао часопис „ Sevgi Yolu“ и заслуге у савременој турској поезији (“Bursa Yerel Gündem 21”)

– 2007, друга награда за есеј и истраживачки рад ( Sabit İnce Literature Awards)
– 2013, трећу награду на такмичењу за најбољу причу у Китабеку (кипарско, блаканско, евроазијско и турско књижевно удружење)
– 2015, специјална награда жирија за конкурсу за дечију књижевност Мевлут Каплан.

– 2015, прву награду на такмичењу „Mustay Karim Altun Kurat“ које се одржало у сарадњи са руским новинарима и Удружењем писаца Башкирије.
– 2020, две награде „Златно перо“ (Русија) и сребрна
– 2021, награду „Златно перо“
– награду Емир Темур Републике Узбекистан (2022), првуу награду „Златно перо“ у републици Киргистан на такмичењу „Мостови пријатељства“ (2022

Власник је часописа „Савремена књижевност“ (Guncel Sanat ), као и издавачке куће „Baygenç Kitap“.

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми збирка пјесама “ ХОД ПРАЗНИНОМ“ Владимира Радовановића

               ПАРАБОЛА О ВИРТУЕЛНОЈ САМОИДЕНТИФИКАЦИЈИ   Збирка песама „Ход празнином“ је поетски првенац Владимира …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *