Милан Р. Симић

Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија)

где и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме,

књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски

и пољски, афоризми на немачки, енглески, мађарски, бугарски,

пољски, румунски и руски, филозофеме на пољски, проза на

словачки и словеначки језик.

Романи: Порицање стварности, Оде ми да полудим, Бели свет

коначно и Ништа вредно помена; Збирке прича: Недовршена прича,

Приручникза будуће мучитеље и убице; Збирке огледа и критика: Али нећемо више о томе, Али хоћемо управо о томе, А то тонуће у

простору,Есеји да ти блаже горчину , Дневник читаоца и Дневник

читаоца 2;Збирке филозофема: Приручник за побуну верујућих,

Аристотел подруги пут међу Србима; Збирке афоризама: Чизма

режим чува, Гласаћемо се још, Ено секире, камо га кум?, Зовите ме

Аристотел, Жуљ на жуљ, Kaпа доле и Афоризми за дуго памћење;

Радиодраме: Расвануће (Радио Београд Други програм),

Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм).  Добитник је првих

награда:  „Стеван Сремац „(проза), „Милутин Ускоковић“ (проза) ,

„Милан Богдановић“ (за најбољу књижевну критику објављену у

Србији 2016. године), Прве награде Чивијада 2016 у категорији

најбољи афоризам , Прве награде Радио Београда за драмску

минијатуру , Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“), Признања

Општне Велика Плана (за свеукупан књижевни рад), ВИТЕЗ

ПОЗИВА за 2017 (за савесно и професионално обављање свог

позива), „Радоје Домановић“ за збирку афоризама Жуљ на жуљ за

2017. . „Драгиша Кашиковић“, Шумадијске метафоре (проза), Прве

награде Чивијада 2020 у категорији најбољи афоризам , Награде

„ТИПАР“, Пљевља, 2022 (за збирку афоризама Капа доле) и Награде

„Бело перо“, за афоризме, Житиште 2022.

Од 1994. године уређује часопис за културу и уметност Наш траг.

Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу

године(награда „Меша Селимовић“)