ЈЕЗИК ПРИЧА ОД СУВИШКА СРЦА

Kада ћутим, осјећам ли Бога;

питаш ли се или само слутиш?

Језик прича од сувишка срца,

много кажеш и када прећутиш.

Небеско је царство ту у нама,

са Господом зора среће свиће,

гдје је свјетлост ту не бива тама,

Бог је с нама, и јесте, и биће!

Светим духом Господ све нас тјеши

и кроз живот правим путем води,

човјек пада устаје и гријеши,                                                   

Бог нас води срећи и слободи.

Очима се истина не види,

човјек често због гријехова страда,

само срцем све се јасно види

‒ да нас води љубав, вјера, нада,

Језик прича од сувишка срца,

зато пази ти строго на ријечи,

ћутањем се небо ослушкује,

благодаћу милује и лијечи.

Дејан Спасојевић