Изашла је из штампе књига “МОЈ ТАТА ВРЕДИ ЗЛАТА“- Радмила Шиник

У издању АСоглас издаваштва из Зворника објављена је књига “МОЈ ТАТА ВРЕДИ ЗЛАТА“ ауторке Радмиле Шиник.

Рецензенти: проф. Коча Говедарица, Новица Телебак Тени

Књига је штампана у истоименој штампарији у Зворнику.

 

Рецензенти

Радмила Шиник: Мој ТАТА вриједи злата

или наставак лирског родослова

Пјесникиња Радмила Шиник припремила је другу књигу дјечије поезије коју је њежно насловила: Мој ТАТА вриједи злата и тако наставила лирске минијатуре из прве пјесничке књиге: Пишите МАМА великим словом.

*  У првом сусрету са овим пјесничким остварењима наметнуло ми се увјерење да то пјесникиња Радмила Шиник пише особен лирски родослов у коме су руковети пјесама посвећени невиности дјечијег свијета и одрастања, стасања и разумијевања и лирске минијатуре које су слика природе, а све то дјелује као својеврсан лирски дитирамб.

Овакав тематски избор и посвећеност свијету дјетињства драгоцјен је тим више што се чини да сада нису тако честе збирке пјесама за дјецу.

То што су у насловима пјесничких збирки ТАТА и МАМА случајним сплетом догађања,непосредан су допринос одбрани родитељства,одбрани чистоте језика пред налетом боркиња за родну равноправност и чување чисте језичке традиције у именовању професија по мјери природног и граматичког рода.

*

На крају ,ако бисмо тражили лирску генезу дјечије поезије Радмиле Шиник и њен пјеснички завјет из српског лирског насљеђа, можда је то највише садржано у стиховима Љ. Ршумовића:

Другарство је лична карта

Коју свако срце има

То је онај грумен злата

Што нам сија у грудима.

У томе је магија и љепота поезије Радмиле Шиник, а ми очекујемо наставак њеног лирског родослова.

                                                                    проф. Коча Говедарица

Дјеца су читаоци али и  “рецензенти“ својих књига. Ми слутимо а дјеца осјећају и знају шта воле и желе.

Радмила је одабрала најтежи облик стварања, углавном, “о дјеци“ али “за дјецу“.

Они ће је препознати по искрености, топлини па.чак, и по начину казивање не робујући било којој форми, а самим тим ће је баш они издвојити и прихватити. Даље од тога не треба ићи…

Једног старог, познатог дјечијег пјесника су питали: “Како се пише поезија за дјецу?“ а он је кратко одговорио: “Исто као за осрасле, само мало теже и боље!“

                                                       Пјесник, Новица Телебак -Тени