Изашла из штампе збирка пјесама “Аманет моснањских киша“ – Неранџа Нена Костић

Ових дана из књижевне радионице АСоглас-а изашла је нова књига ауторке Неранџе Kостић. ,,Аманет мосњанских киша“, књига је скуп је мотива који су нераскидиво везани са лепотама поречког краја и друштвено – животним темама, који прате једну жену. Поетске приче смештене су у шест циклуса, који се надовезују и прожимају песничким сликама.
…
Из поречких руковети:

Јелене мој

Чујеш ли дивљине зов
на измаку зиме,
мирноточном песмом како
шумарају потоци вилински,
док срне сред појилишта расту?

Јеси ли одрастао,
младо моје, од живота?
Слободе твоје
касају у песми срменој,
хране те мартовске придике о лепоти.

Нас није сачекало бусење папрати
на трему старења.
Нисмо се нашли у покајничкој беседи
(зато кажем ,,мој“).

Јелене храбри,
протрчаше иња пред нашим очима
као да те нису ловиле
ватре исконске.
Нису били трофејни поступци,
ни замки довољно да паднемо
у истом пепелишту.

Теби је увек било лакше
да прескочиш грмље,
а срну да пустиш хајци
са младим ланадима,
па кад одрасту
да слободно откасаш
имањем праведника.

Јелене мој
по шипражју које стасава у вису,
а ми
само мрва заборављене блискости.

,,Шекспир је рекао: Изрази своју бол речју! Бол која не проговори, гуши срце док не пукне. И управо је та бол извор са којег истичу најлепши стихови. Поетске кованице, које су Неранџин експеримент дају узвишенији смисао свакој песничкој слици и мисаоној амбвивалентности: јаворлишће, јесенбиље, таласавотрепна, пролећ-дару, звоноплесом, одјармњени, стихокори, онезакоњено, везенпоља, младесних… Готово у свакој песми прегршт је лексема у новим облицима, тако питко везеним кроз стихове да песме наликују разнобојним ћилимима.“
Невена Милосављевић, професор срп.књижевности и језика

,,Посебно је занимљив стил којим пише Неранџа. Све песме носе оригиналан песнички печат. Она пева на свој начин. Поетски текст је суптилан и буран у исто време, мелодијски бујан и скоковит. Стих је слободан, пун, јасан и сочан. Њен израз се одликује сликовитошћу у певању, мисаоношћу и понајпре дубоким емоцијама које одговарају
садржају песме и расположењу у песмама“.
Љиљана Јарић, професор срп. књижевности и језика

,,Озбиљна поезија! Поезија која тражи сурове учеснике, ствараоце, док пишу стихове да заболи. Јер, поезија није поезија ако срце и душа аутора, не доживе дитирамб, из кога аутор расипа своје стихове, као златне опиљке, по универзуму, у којем досежу најдубљу дубину и највишу висину“.
Петрица Нана Веселиновић, књижевник

,,Срце је рабош који ће измерити све преживљено, одсањано. С готово пророчком лепотом она пред нашим очима преживљава своју епску причу, урања невиношћу детета у своје ломне, лирске нежности, сања лепоту у коју можда неће закорачити. Старим, заборављеним речима прекрасним метафорама, прелепим описима душе, она везе свој срмовез, дубоко, надахнуто, другачије.“
Добрила Анђелов, песникиња

,,Чудесни говор стиха на самом почетку њеног песничког стваралаштва доводи Неранџу Нену Kостић до сазнања, да је својом самосталношћу и изразом зрелог песника достигла невероватан успон и снагу речи претворила у стихију раскошних стихова“.
Милица Мирић, сликарка и песникиња

,,Поета огромне енергије, дуго потиснуте, која је морала да нађе свој излаз, свој пут у експлозијама емотивног израза. Јединствена у поетском изразу, а ја бих је радо назвао поетска Чучук- Стана. Наравно, уз молбу да ми опрости, ако сам претерао у својој импресији. Од Нене ћемо свакако још много тога лепог чути и видети у том смислу“.
Растко Браво, непознати љубитељ и
познавалац српске књижевности