Интервју са Вукосавом Илићем , аутором првонаграђене збирке пјесама “НА СВЕТОСАВСКОМ ПУТУ“

 

АСинфо : На самом почетку овог разговора можете рећи пар ријечи о себи, чим се бавите и која су ваша интересовања?

-По занимању сам професор књижевности и српског језика. Живим и радим у Крушевцу. Пишем поезију која се наставља на традицију житија и црквених списа, од Светог Саве, Доментијана и Теодосија, до Данила Пећког, што се сасвим природно од једног Крушевљанина и очекује. Крушевац је седиште нове епархије као свети град. То је по речима блаженопочившег патријарха Иринеја, срце Србије и најблагословенији део српске државе и српскога народа.

АСинфо: Честитамо на освајању прве награде за Прву књигу на конкурсу за 6. Дринске књижевне сусрете који ће се одржати 10.септембра ове године у Зворнику, реците ваше утиске тим поводом?

Хвала жирију и свима који учествују у организацији Дринских књижевних сусрета, који се одржавају у Зворнику. Учинили сте ми велику и незаслужену част. По једном предању Зворник је добио име по „усамљеном звонику цркве“. И данас је Зворник духовни звоник, који нас сазива да се кроз светињу књижевне речи саберемо око свих непролазних вредности. Радостан сам што сам и ја заједно са осталом браћом и сестрама песницима уградио, признајем, бар најмањи камен у тај звоник српске културе и духовности, звоник који нас позива у храм.

АСинфо: Ваша збирка “На Светосавском путу“ самим својим називом указује на Светосавље као путоказ за вјечност нашег народа, можете ли рећи шта је главна порука тј тематика коју доносите у тој збирци и колико дуго је настајала?

Збирка је годинама настајала и има две основне поруке. Прва је да, по речима старца Порфирија Светогорца: „Ко хоће да постане хришћанин треба најпре да постане песник“. Дакле, душа човекова треба да је истанчана, да је осетљива и осећајна, да лети у бескрај, међу звезде, до величанства Божјег, у тишину. Тај пут је светосавски пут, јер знамо да Сава Немањић није само велики светитељ, већ и први српски писац и песник, чије име и презиме знамо. Друга порука, која извире из ове прве је да ће све проћи, а да само душа, образ и оно што је добро остају заувек. Када су неког непознатог богослова питали како је то Христос претворио воду у вино, он је одговорио: „Вода се заруменела кад је видела свога Творца“, па кад се тако застидела чиста вода како ли тек требамо ми да се застидимо и пред том водом и пред тим Творцем и схватимо да је неукаљана душа претежнија од свих светова. Ко у овом времену може да покаже руменило стида на свом образу, то је доказ да у њему још има непогажене светиње.

АСинфо: Видимо да су своје препоруке за објаву ове збирке дали и наши угледни академцији Матија Бећковић и Милован Данојлић , то је сигурно велика част, колико ти значи та подршка и хоће ли још неко написати рецензију за дјело прије објаве?

-Поред уважених академика Матије Бећковића и Милована Данојлића, захваљујем још и г. Пери Зупцу и г-ђи Јелени Протић Петронијевић на рецензијама књиге, г. Мирку Ковачевићу на сликама, које су у власништву манастира Хиландара, г. Рајку Каришићу на фотографијама као и свима, који су помогли да се објави ова збирка. Не можемо сами. То нас учи да само љубав и вера, који у заједници делају имају снагу.

АСинфо: Ви сте доказ да умјетност може да буде обожена, да је најљепша кад служи сврси и носи Божанске истине, да ли вас је вјера довела до поезије или је поезија довела до вјере?

– Све што радимо треба да буде стварање, јер смо чеда Створитеља. Зато свака права поезија и уопште уметност треба да извиру из Литургије и у њу треба да увиру. Литургија је свештени печат сваком нашем делу и небоземни загрљај Бога и човека. 

АСинфо: Сазнали смо да се бавите и писањем црквене химнографије, можете ли рећи нешто више о томе?

-По благослову Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. Давида се бавим писањем црквене химнографије. То је моје прво и основно прегалаштво. Вашој љубави и пажњи препоручујем акатисте Светим Новомученицима Јасеновачким, Пребиловачким, Сурдуличким, Ливањским и Крагујевачким, који се по благослову надлежних архијереја читају у дотичним епархијама наше Цркве. Ту су, наравно и службе и акатисти српским Богородичиним иконама као што су Савинска, Бођанска, Кончулска, Вратњанска и многе друге. Хвала Богу и Мајци Божјој на том дару и тој радости. 

АСинфо: Имате ли неку поруку за крај овог разговора, неку поуку?

-Чудотворна икона Пресвете Богородице „Тројеручица“, Игуманија манастира Хиландара, највеће српске светиње, слава је Удружења књижевника Србије и многих Културних центара у нашој земљи. Ова икона се посебно сматра Заштитницом српских песника. Зато је њој у наше време посвећено више песама него у свим ранијим вековима и скоро да нема модернога српског песника, а да њу није опевао својим најбољим стиховима. Стојећи на игуманском трону хиландарском и светогорском, Мајка Божја нас учи да се вратимо светозарном путу личне светости и родољубиве усмерености хиландарских ктитора Симеона и Саве. Њихов пример и данас треба да удахне у нас преображавајући и спасоносни дух покајања и осећај исконске свежине свеоживљавајућег Духа Божјег.

 

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

ИНТЕРВЈУ СА АНЂЕЛКОМ ЗАБЛАЋАНСКИМ

  Можете ли нашим читаоцима рећи неколико речи о себи. И, укратко, представити Ваше књижевно …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.