Интервју са Снежаном Црногорчевић, ауторком збирке пјесама за дејцу “Најлепше је бити дете“

За почетак нешто више о себи…

Завршила сам Високу школу за васпитаче у Шапцу, потом дошколовавање на Учитељском факултету, на смеру за васпитаче, водим страницу Mala škola/Kindergarten, пишем песме за децу, радим као васпитач у вртићу. Сматрам да таленат није пресудан за било какав успех већ да је потребно доста рада и вежбе као и да љубав према књигама и стваралаштву треба подстицати још од раног детињства јер дете учи оно што живи.

Кад си почела да пишеш за децу?

U detinjstvu sam osvajala neke nagrade na festivalima dečjih pesama. I to je neka osnova. A tek na školi za vaspitače, davne 2009. počela sam da pišem za decu, i to za potrebe prakse i rada sa decom. I tako se razvijala umetnost pisanja, malo po malo, korak po korak i kad pišete za decu vi uvek imate nešto novo da naučite i pa čak i da demantujete sebe.

 

Шта мислиш да је битно за писца који почиње да пише за дјецу?

За дечјег писца је битно да га још на почетку не убеде да је велики писац.Колико пута сам за неку своју песму мислила да је добро написана, да не може боље, али да сам дозволила да преовлада его, не бих обратила пажњу на грешке које ја нисам могла увидети сама.Зато је битно ослушкивати и читаоце, и сугестије писаца али само у том смислу да увидимо и изменимо грешке у тескту, а да песма остане ваша и у вашем стилу.

Да ли је пјеснику боље да се држи “пјесничких кругова“ или да солира да се изграђује сам и не полаже наде на припадност клубовима или другим скупинама пјесника?

Они вам истина могу бити одскочна даска али и мач са две оштрице.Чак и ако сте део неког песничког тима трудите се да останете доследни себи.Јер вас једног дана нико неће памтити по томе већ по песмама које пишете

 

 

Да ли је лако писати за децу?

Хм…кад чујем тако нешто увек ме слатко насмеје…Чињеница је да неком нешто иде више а другом мање, самим тим је неком лакше писати песму него закуцати ексер. Али писање за децу је специфично и мора се обратити пажња на доста тога.По хиљаду пута изменим песму толико да ми досади.

 

Шта данашња деца очекују када је у питању писање за децу?чини се да деца данас очекују да будемо паметнији од њих?

Сасвим сте то лепо рекли.Ипак ћу цитирати нашег познатог писца, чика Ршума, на ову тему

“Данас и деца очекују да у песми чују , прочитају нешто ново, нешто што ће их пријатно изненадити.Од одраслих очекују д абуду паметнији од њих.А ми то најчешће н исмо.Нисмо дорасли деци,то је наш проблем.“

Пишеш ли за одрасле?

Баш ретко, имам пар таквих пјесама и прича аил више на тему професије васпитача или учитеља, у шаљивом и едукативном смислу.

Колико често пишеш и како би описала твој однос према том таленту?

Ту нема правила.Некада у једном дану оже да настане по 3-4 песме, а некада не пише мјесецима.И оно што ми се све чешће дешава јесте да настане један или два стиха дневно, које наравно треба негдје уписати, а тек после неког времена настане других стих итд.

То је нешто што радим из задовољства и из жеље да данашња деца добију такве песме у каквим смо и ми некад уживали.Не бих желела да ми је то свакдневни посао јер то троши човека.У нашој земљи се не исплати писање као примаран посао, јер на жалсот људи морају прво издвојити нормално за храну на столу, а тек онда ако остане за књигу.А то што остане је мало.

 

 

Ко су твој пјеснички узори?

На самом почетку узор ми је била једна сеоска учитељица, која нажалост висе није међу нама. Њено име је Вера Миљаковиц и писала је за децу. Затим временом наши познати писци од којих прво морам да издвојим Десанку Максимовић, чије песме имају душу, затим и чика Ршум, Љубомир Ћорилић, Тоде Николетић, учитељица Љиља Андрић и васпитачица у пензији Чедиславка Поповић, васпитачица Наташа Андрић, које такође пишу за децу. Од њих може и доста да се научи. Има ту доста добрих писаца и старих и нових.

Неке од тих добрих пјесама других афирмисаних аутора објављујем повремено на страници или сајту mala-skola.com

Твоја прва збирка пјесама  која је у припреми нови назив “НАЈЛЕПШЕ ЈЕ БИТИ ДЕТЕ“, можеш ли нам рећи нешто више о тој књизи?

То није само збирка поезије то је и скуп поука кроз изреке које су изречене кроз стихове за децу, неке од њих су НЕKА ДЕТЕ БУДЕ ДЕТЕ, ПОKРЕНИ СЕ СВЕТЕ, САЊАЈ СНОВИМА ДУГИНИХ БОЈА, ЉУБАВ НАС ЧИНИ ДА БУДЕМО БОЉИ, СРЕЋНА МАМА – СРЕЋНО ДЕТЕ, ХАЈДЕ СВЕТЕ БУДИ ДЕТЕ, БАШ ЈЕ ЛЕПО БИТИ ДЕТЕ.

Књига је изашла у сарадњи АСоглас издаваштва из Зворника и Института за дјечију књижевног Београд,можете ли нам рећи нешто о тој сарањи ?

Kао прво, рећи ћу, веома ми је драго да сам имала прилику да објавим своју прву књигу за овако две озбиљне и признате издавачке куће и могу рећи да сам баш поносна на то.Задовољна сам том сарадњом.

Хвала вам за овај разговор, надам се да ће наша сарадња са вама бити успјешна

Разговор водио :
Дејан Спасојевић, главни уредник

АСоглас издаваштво/ АСинфо.инфо

О Dejan Spasojević

Проверите и

Зворник: Најава промоције књига “Кап живота “ и “Спасовдан“

Зворник, 11.априла у Дому омладине са почетком од 18,00часова одржаће се представљање књига “Кап живота“ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *