Intervju sa Nenadom Ž. Miloševićem, autorom pohvaljenog romana za djecu ,,Školomeri’’

 

ASinfo: Dobili ste pohvalu na 7. Drinskim književnim susretima, koji su prošle godine održani u Zvorniku, za rukopis knjige ,,Školomeri’’. Možete li nam reći nešto više o tome koliko dugo je nastajala ta knjiga i zašto ste joj dali baš taj naziv?

Nenad Ž. Milošević: Raduje me što je ovaj roman za decu i mlade primećen i pohvaljen na 7. Drinskim susretima. Od inicijalne ideje za roman do početka pisanja rukopisa, prošlo je godinu dana. To je bio važan period za formiranje formalnih rešenja knjige i razvoj njene sadržine, čiji se počeci mnogo razlikuju od onoga što je nakon dvomesečnog pisanja nastalo. S obzirom na to da se prva ideja za pisanje javila u vreme pandemije, nametnuo se naslov romana koji je tražio školu po meri i učenika i nastavnika i roditelja, iako knjiga vremenom dešavanja nije vezana za taj period. Naslov je i deo igre jezikom koja je važna komponenta knjige.

 

ASinfo: Vi ste profesor srpskog jezika i književnosti u Požarevačkoj gimnaziji. Koliko je Vaš posao tj. Vaše zanimanje  uticalo na stvaranje ovog romana?

Nenad Ž. Milošević: Iskustvo rada u osnovnim školama, u kojima sam radio pre zapošljavanja u Požarevačkoj gimnaziji, bilo je važno za nastanak ,,Školomera’’. U OŠ ,,Kralj Aleksandar’’ počeo sam svoj nastavnički put i otkrivanje različitosti među učenicima. U OŠ ,,Sveti Sava’’ produbio sam svest o tome da školskoj zajednici pripadaju i deca koja, jednom rečju, nemaju. Nemaju osnovne uslove za život, za zdravo i bezbrižno odrastanje i priliku da, zbog stalne marginalizacije, budu vidljivi i prepoznati u društvu na način na koji svako dete to zaslužuje. Ako se tome doda i rad u sekcijama koje su i meni i tim učenicima pomogle da prepoznamo značaj vidljivosti svih grupacija dece u školi i van nje, bilo je nezaobilazno da se ,,Školomeri’’ formiraju u okrilju stvarnih iskustava dece čije su situacije pretočene u malu knjigu o velikim životnim pričama i porukama.

 

ASinfo: Ovo je korisna knjiga, reklo bi se da će mnogi čitajući obnoviti gradivo iz srpskog jezika i književnosti. Da li je to bila namjera pisca?

Nenad Ž. Milošević: U književnosti ima onih koji veruju u utilitarizam i društvenu angažovanost napisanog. I pored činjenice da zagovaram lepo radi lepog u napisanom, a ne korisno, smatram da svaki kreativni impuls čoveka koji stvara, može da ima i svoju praktičnu vrednost. Pišući ,,Školomere’’, nisam razmišljao o njoj, čak ni u delovima knjige koji podsećaju na mini-lekcije iz maternjeg jezika. Cilj mi je bio da se poigravam jezikom i da tu igru podarim i onima koji knjigu budu čitali i zabavljali se otkrivajući čari jezika koje nam se, dok se i nesvesno igramo njime, same postavljaju kao imperativ. 

 

ASinfo: Do sada ste objavili četiri zbirke poezije, da li je ovo prvo objavljeno prozno djelo?

Nenad Ž. Milošević: Pored zbirki pesama ,,Devet strana sveta’’ (u ,,Dvoknjižju’’, sa Milošem Marjanovićem), ,,Soneti svemira’’, ,,Bukvar snohvatica’’ i ,,Nebeski dečak’’ 2006. godine sam za ,,Narodnu knjigu’’ objavio dečji roman ,,Rino Star i Mordaksov san’’, tako da su ,,Školomeri’’ moj drugi prozni pokušaj da svoj maštenski svet približim deci i mladima.

 

ASinfo: Da li je moguće ponovo vratiti u modu knjige i čitanje? U vreme preobaviještenosti i savremene tehnologije, svjedoci smo da je pismenost u svakodnevnoj komunikaciji često diskutabilna jer mladi naročito koriste skraćivanje riječi, žargonizme…

Nenad Ž. Milošević: Jedan od načina tumačenja ,,Školomera’’ je da se oni posmatraju kao pokušaj da se mladima skrene pažnja na položaj jezika, kulture i svesti o prihvatanju sebe i drugih u svetu koji se rapidno menja. Roman koketira sa žargonom, sa progutanim rečima i pogrešno napisanim rečima na internetu ili u pismenom zadatku, što dovodi do nerazumevanja i nepotrebnih sukoba među junacima knjige. Radom u školi imam uvid da čitalačka kultura mladih uporno bledi pod prilivom viška informacija i stvaranjem lažne slike da je internet mesto koje menja i školu i čoveka i njegovu živu reč. Evidentno je da mladi ne čitaju dovoljno (malodušni bi rekli uopšte), bar ne ono što bi trebalo da pobuđuje njihov maštenski svet i prostor za otkrivanje njihove ljudske dimenzije. Dakle, čitanje ne treba da bude krik mode, nego svesno zaranjanje u sadržaje koji mladom čoveku daju priliku da otkriva i sebe i druge kroz pisanu reč, a ne sažete komentare na društvenim mrežama i po portalima. Dokle god mladi ne osveste tu potrebu, suvišno je govoriti o trendovima. Jedan od mojih ciljeva rada u prosveti je upravo to. Uspeh, i sami znate, ne zavisi samo od jedne strane.

 

ASinfo: Da li ste imali pjesničke uzore kada je u pitanju vaše poetsko stvaralaštvo i koliko je čitanje bitno kao preduslov za dobro izražavanje i pisanje tj. da li je dobar pisac istovremeno i dobar čitalac?

Nenad Ž. Milošević: Bez čitanja nema ni samosvesti, ni znanja, ni potrebe sa se čovek menja. Popa, Miljković i Miodrag Pavlović nisu moji poetski uzori, ali su u srednjoj školi bili moji prvi putokazi da u poeziji postoji nešto više od pevanja tradicionalista. I da u njoj mogu da istražim više od onoga što sam do tada čitao u čitankama za srednju školu. To je bio samo deo redova koji su uticali na formiranje mog izraza.

 

ASinfo: Da li među mlađim generacijama tj. među učenicima ima onih koji pokazuju interesovanja za rad literarnih sekcija i onih koji pišu? Da li postoji dovoljan stepen saradnje u našem školstvu?

Nenad Ž. Milošević: Privilegija je što radom u prosveti sa decom upoznajemo različite profile mladih ljudi. Ima među njima budućih inženjera, umetnika, odličnih zanatlija, profesora, lekara, dizajnera, glumaca, pisaca, režisera. Uvek ima dece koja svoju pisanu reč dele u školskim časopisima i na literarnim konkursima. U Požarevačkoj gimnaziji sam do sada imao priliku da sarađujem sa mnogima, i to veoma uspešno. Dunja Vulić je kao mlada pesnikinja i, verujem, važno ime u budućnosti naše književnosti, već prepoznata i u našoj školi, i na Festivalu poezije mladih u Vrbasu, i na Banjalučkom pjesmoboju. Za ime mladog pisca priča Dušana Cvejića tek će se, verujem, čuti u svetu filma. Tu je i nova generacija prvaka koja donosi jednu mladu a odveć zrelu energiju u poeziji i prozi.

 

ASinfo: Da li su teme koje opisujete u poeziji slične vašim promišljanima u prozi?

Volim da svoje knjige povezujem nekim motivom, zajedničkim likom (ako je u pitanju proza), ironijom, elementom nečeg što je nadrealno. One ne moraju da se čitaju jedna za drugom jer svaka je zasebna celina. Konceptualizam je nešto što me je i privuklo poeziji Vaska Pope u srednjoj školi. Tako sam i povezao roman ,,Školomeri’’, neobjavljeni roman ,,Vučja koža’’, zbirku priča ,,Zimničari’’ i dramu ,,Hajde da igramo lastiš’’, kojom se naša škola predstavila prošle godine na Republičkoj smotri dramskih sekcija gimnazija u Kragujevcu. Tako su kroz spomene naslova povezane i sve četiri zbirke pesama koje sam objavio. A teme su uvek aktuelne: ljubav, stradanje, izbavljene, samoprihvatanje i pronalaženje smisla u svetu koji nam učestalo beži pred očima.

 

ASinfo: Pišete li nešto novo, da li možemo očekivati predstavljanje djela ,,Školomeri’’ čitalačkoj publici i da li će biti usmjeren samo na  učenike tj. mlađu čitalačku publiku?

Nenad Ž. Milošević: Trenutno dovršavam preradu pomenutog trilera ,,Vučja koža’’, koji se bavi tematikom nestale i otete dece. Takođe, pripremam i pomenutu zbirku priča ,,Zimničari’’, koja je tematski vezana za objavljenu zbirku pesama ,,Nebeski dečak’’ i bavi se temom porodice i devijacija pred čijim testom su u savremeno doba i porodica, i društvo, i jedinka. Što se predstavljanja ,,Školomera’’ tiče, cilj je da knjiga dođe do što šireg kruga ljudi jer se ona tematski odnosi ne samo na decu nego i na njihove roditelje. Bez slike njihove stvarnosti, ne bi bilo ni sveta koji deca osmišljavaju a koji je način da se postane vidljiv i prepoznatljiv u društvu koje su, ipak, pre njih formirali oni stariji.

 

ASnfo: Knjigu ,,Školomeri’’ objavili ste u saradnji sa Asoglas izdavaštvom iz Zvornika i Institutom za dečiju književnost iz Beograda. Možete li reći utiske o toj saradnji?

Nenad Ž. Milošević: Saradnja sa ASoglasom i Institutom za dečju književnost je za mene nova i drag podsetnik da zajedničkim snagama treba da pokušamo da zaronimo u svet dečje zbilje i mašte kada želimo da mladima predstavimo poznat svet na novi način, uz ideju da u njemu pronađu najbolje za sebe i otkrivanje svog identiteta. Urednik Dejan Spasojević pomogao mi je da, uz dizajnerku korica Zoricu Kreća, ispratim poslednje faze pripreme ,,Školomera’’ za štampu, kao i prve promotivne aktivnosti u vezi sa knjigom. Nadam se da ćemo saradnju uspešno nastaviti i dalje, uz veliku zahvalnost uredniku Spasojeviću i svima koji su pomogli u pripremi vizelnih rešenja za koricu romana, kao i institutu iz Beograda koji će, nadam se, nastaviti da prati život ,,Školomera’’, uz ASoglas izdavaštvo, u predstojećim danima.

 

ASinfo: Neka poruka čitaocima za kraj.

Nenad Ž. Milošević: Ona ista sa kojom živim i svoje stvaralaštvo, i svoje dane u školi i van nje: Ljudskost je mera čoveka, a stvaralaštvo trajno zaveštanje, šta god da je rezultat stvaranja. Ponoviću se, rekao sam ovu misao nedavno – čitajte i stvarajte ono što pobuđuje ljudsko u vama. Dragocen je put očovečenja, a do njega se ne dolazi ni čekanjem ni lenjošću. Što bi rekao veliki Nušić: ,,Samo se na radu zasniva trajna sreća’’. Dodajmo tome i prstohvat ljubavi i Božje promisli.

 

Razgovor vodio Dejan Spasojević, direktor i glavni urednik