Почетна / Интервју / Intervju sa Nebojšom Saikovskim autorom romana ”PINK PANTERI najveći lopovi na svijetu”

Intervju sa Nebojšom Saikovskim autorom romana ”PINK PANTERI najveći lopovi na svijetu”

ASinfo: Za početak razgovora … Ko ste vi? Recite našim čitaocima nešto više o sebi.

Nebojša: Ja sam entuzijast koji je uvek sanjao o velikim stvarima, zanimao se za događaje u svetu oko sebe, i metode humanizacije životnih uslova, za umetnost i kulturu. Učesnik sam poslednjeg rata, koji sam doživeo kao tragediju bratoubilaštva na Balkanu, kako sam i opisao kroz svoje likove u romanu. Bavio sam se sportom, ugostiteljstvom i trgovinom na Balkanu, zatim prevođenjem i logistikom u nekoliko velikih svetskih organizacija i korporacija. Mnogo sam putovao i radio po svetu, sarađujući sa ljudima iz različitih nacija i kultura i verskih profila. Posvećen sam svojoj porodici, supruzi i ćerkama.

ASinfo: Vaša knjiga „Pink Panteri: Najveći lopovi na svetu“ nagrađena je Pohvalom na konkursu „Drinski književni susreti“ i izdvojena je kao jedna od najneobičnijih knjiga koje su ušle u uži izbor konkursa za nagradu. Otkud ideja za ovu temu?

Nebojša: Slučajno sam na putovanjima i poslovima u inostranstvu naučio mnoge stvari o događajima u raznim zemljama i korumpiranim igrama velikih igrača na štetu malih nacija. Uvek me zanima šira geopolitička slika i pokušavam da dešifrujem političke, socijalne i kulturološke faktore događaja. Tako sam slučajno saznao za „krvave dijamante“, prokletstvo moderne Afrike, koja se oslobodila direktne dominacije velikih sila, ali se nije oslobodila njihovih interesa u njenom prirodnom bogatstvu, pohlepe stranaca i korupcije njihovih domaćih vođa. Ružni i surovi scenario, koji se, zajedno sa siromaštvom i masom programiranih bratoubilačkih ratova u Africi, Aziji, Evropi, neprestano dešava pred očima ravnodušnog savremenogsveta. Takođe sam saznao za ove velike pljačke dijamanata i čuo sam to ime, Pink Panteri, i imponovalo mi je što svi izvori tvrde da su „naši“. Svi dostupni izvori informacija otvoreno nagađaju da su to pripadnici specijalnih jedinica naše vojske iz poslednjih balkanskih ratova, nisam ništa izmislio. Pored zamišljanja njihove životne priče, njihovih karaktera, njihovih porodica i okruženja iz kojih potiču, opisao sam iokolnosti koje su ih oblikovale. Personalizujući funkcionisanje kriminalnih kartela, užasa rata, raspada zemlje i porodice i pokazujući rezultate i posljedice tih opisanih smjelih avantura na pojedince su opšte teme koje sam pokušao oslikati u ovom romanu. Humanizujući i toplo i s humorom oslikavajući svoje glavne likove, a da ih pritom ne oslobađam krivice, htio sam napraviti analitički portret ljudi koji su imali drugačije planove za život i budućnost, koji su im sticajem okolnosti propali zbog ratova, devastirane ekonomije, korupcije i nepotizma i društveno-moralnog sunovrata.

ASinfo: Glavna tema vaše knjige su aktivnosti i pljačke te zloglasne grupe koja je svojim postupcima skrenula pažnju čitavog sveta na sebe. Kako je izgledalo vaše istraživanje njihovih postupaka, odakle vam informacije i koliko fikcije ima u delu, a koliko dokumentovanih akcija i događaja?

Nebojša: Ovaj roman je prvi deo trilogije koja obrađuje društveno-istorijski kontekst nastanka, porasta i (privremenog) pada čuvene i moćne međunarodne pljačkaške grupe Pink Pantera nastale u vrtlogu ratnog vihora prilikom raspada bivše domovine Jugoslavije. U krupnom planu su likovi Pink Pantera, njihovi principi i modus operandi, sistem rada i organizaciona struktura, taktički obrasci delovanja i logistički procesi, opisani kroz primer avantura u pripremi i izvršenju pljački u Antwerpenu, Londonu, Tokiju, Parizu, Amsterdamu, San Tropeu i Dubaiju.

Proučavao sam sve dostupne sudske i policijske dokumente. Gotovo sve njihove pljačke zabeležile su kamere, a snimci su procurili na internet. O njima postoje desetine novinarskih reportaža sa fotografijama u najpoznatijim američkim i britanskim časopisima. Gledao sam nekoliko stranih dokumentarnih filmova, sa intervjuima sa Interpolovim inspektorima, psiholozima, sociolozima i kriminolozima o tom fenomenu. Gledao sam domaće dokumentarce sa intervjuima, navodno pravih Pink Pantera i pratio njihove izjave. U svim tim dokumentarcima je uvek nedostajalo više informacija o tome kako njihova organizacija funkcioniše iznutra, koje su metode regrutovanja, pripreme itd. i zato sam ovaj roman ovako analitički i detaljno osmislio i napisao, da konačno neko dublje objasni tu temu. Istoriju krvavih dijamanata pronašao sam kroz izveštaje medija o industriji dijamanata u nekim afričkim zemljama, spekulacije o njihovoj povezanosti sa građanskim ratovima u njima, tužbe između vlada i dijamantskih korporacija. Pronašao sam toliko podataka o pljačkama novih Pantera da je malo toga ostalo za maštu. Naravno, nije moguće snimiti istinski verodostojan dokumentarac ili monografiju o pljačkama i kriminalnim organizacijama. Na primer, izveštaji u medijima i sigurnosni snimci „poslova“ u Sen Tropeu i Dubaiju daju toliko informacija o činu pljačke, činjenicama o načinu bekstva, a ja sam zamislio detaljnije okolnosti pripreme i bekstva za ono što nije objašnjeno, na primer okolnosti o Sen Tropeu kada su pobegli gliserom ili zašto su se ,,zabili“ audijima u juvelirnicu u Dubaiju. Takođe sam zamišljao kako konkretno plen se prebacuje i nestaje. Pljačke starih Pantera zbog manje dostupnih podataka imaju malo više fikcije ali kombinacijom dostupnih podataka o tim pljačkama sam sa sigurnošću opisao i taj deo.

ASinfo: Šta je u kontekstu poznate priče? Da li knjiga ima neke skrivene poruke koje biste želeli da čitaoci otkriju?

Nebojša: Knjiga ima više poruka koje ne želim izričito da namećem i više bih voleo da ih čitaoci sami otkriju i imaju svoje autentično iskustvo, jer detaljno opisuje nekoliko najvećih kriminalnih kartela, pored glavnih junaka. Trebalo bi nam previše vremena i prostora da opišem sve poruke koje su skrivene na tih 400 stranica. Samo bih napomenuo da svoje ,,Pantere“ zamišljam kao tipične antijunake iz anomskih i kriminalizovanih društava. Zamišljao sam šta može biti okidač, koje okolnosti, kakve porodične traume, socijalne nepravde, koje osobine ličnosti, te nevine dečije krađe koje su deo svakog detinjstva, za većinu dečaka su avantura ali za nekoliko njih postanu najava životne orijentacije. Humanizovao sam ih ne želeći da ih opravdam, samo dajem neka od mogućih objašnjenja, a ne izvinjenje zbog društveno nedozvoljenih sredstava za ispravljanje socijalnih nepravdi i obezbeđivanje lične sigurnosti. Da, njihov život je uzbudljiv poput trilera i to me jeste privuklo. Ali opisao sam i suđenja i ono što ih pre ili kasnije čeka, a to jeste rizik od zatvora, okrutno postupanje policije koja im neće lako oprostiti i u svakoj prilici će im se svetiti za frustriranje i sramoćenje godinama. Njihov novac je brzo zarađen i zato im isklizne iz ruku ne ostavljajući sigurnost i mir njihovim porodicama. Zatim, knjiga ima antiratnu poruku jer naše sudbine su isprepletene i svi oni koji misle svojom glavom, svi obični mali ljudi sa naših prostora, trebaju spoznati i deliti taj osećaj beskorisnosti rata.

ASinfo: Da li nam vaša knjiga nadoknađuje nespretnost dokumentarnih filmova o PinkPanterima, kao i igranog serijala „Poslednji panteri“? Šta nam može reći novo i intrigantnije o postupcima i članovima grupe?

Nebojša: Dokumentarni izvori moraju biti oskudni, jer su jedini relevantni izvori policijski i sudski izveštaji koji iz razumljivih razloga nisu dostupni široj javnosti; stoga sam prilikom pisanja koristio dokumentarne izvore zasnovane na detaljima pljačke koji su bili dostupni javnosti i intervjuisanje predstavnika policije ili drugih profesija koje se bave fenomenom kriminala i organizovanog kriminala. Povezao sam i dizajnirao sve dostupne podatke i zamišljao šta nedostaje, na takav način da to zaista može biti da se tako desilo. Gledao sam Poslednje Pantere, ali čitava premisa te serije je pogrešno postavljena i ne odgovara dostupnim činjenicama i istini, tako da me nije impresionirala osim što mi je rasplamsala maštu da to opišem bolje i detaljnije. Najuspešniji dokumentarni film o njima je autorsko delo rediteljke iz Londona, HavaneMarking, koja je koristila glumce koji su bili prikazani u animiranoj formi i govorili su na način koji nije prirodan tom okruzenju i taj koncept je vrlo upitnog karaktera. Takodje, likovi koji su se u medijima predstavljali kao članovi grupe očito nemaju veze saovim pravim Pink Panterima koji su odradili te najvece pljačke i čiji organizatori i plen nisu nikad pronadjeni. Zato sam bio motivisan da celu tu temu opišem detaljnije, analitičnije i verodostojnije.

ASinfo: Prvo izdanje knjige bilo je u Americi na engleskom, a zatim na srpskom u Srbiji. Sada ste odlučili da knjigu smestite u ijekavicu, u BiH. Kakav je prijem knjiga imala kod čitalaca u Americi, a kakav u Srbiji? Da li ste od Amerikanaca dobili pitanja o Pink Panterima, šta ih najviše zanima i kakvo je bilo njihovo mišljenje dok nisu pročitali knjigu o njima?

Nebojša: Amerikanci vrlo malo znaju o nama, samo oni koji se zanimaju za politiku znaju više o Balkanu, angažovanju njihovih trupa, UN, NATO i slično, kako u našoj zemlji, tako i šire. Ono što ih zanima je profitabilnost, a ova tema je svakako interesantna, jer pokriva globalne kriminalne aktivnosti raznoraznih kartela. Čitaoci trilera sa elementima krađe, istinitih zločina i vojnih spletki cene temelje i fokus ove epske drame, obuzimajuće sage o kriminalu i frustriranim mladim ljudima u globalnom napadu na simbole bogatstva i moći. Njihovi utisci u kritikama čitalaca i profesionalnih književnih kritičara na Amazonu i stranim književnim portalima su vrlo dobri.Takođe je bitno spomenuti da je taj sticaj okolnosti, da knjiga prvo bude objavljena u svetu pa tek onda kod nas, prouzrokovan mojom motivacijom da ne dozvolim da me odbijanje ili nedostatak podrške kod nas zaustave! Nekada sam bio sramežljiv prema svom pisanju, kojim se bavim iz hobija nekoliko godina. Svo to vreme sam bio previše zaokupljen svakodnevnim životom, porodicom i poslom i nisam bio spreman za izlaganje kreativnoj strani svoje ličnosti. Polako sam dovršio roman i predstavljao ga gotovo godinu dana bez uspeha, niko u Bosni i Srbiji nije ponudio da ga objavi. Ali odjednom, u martu ove godine, našao sam se zaključan zbog karantina, bez ičega osim vremena, sveske pune beležaka i kompletnog romana na srpskom jeziku i šanse da na kreativan način iskoristim ovaj ludi trenutak. Dakle, dao sam ga preraditi i prevesti na engleski jezik, zatim sam ga nudio dok nisam našao opciju da izdam u inostranstvu i tako je on objavljen prvou SAD-u ovog leta. Tek nakon toga počele su se otvarati opcije i ponude za izdavanje ovde. Ništa nije nemoguće!

ASinfo: Gde se u Srbiji može kupiti vaša knjiga?

Nebojša: Knjiga se mozekupitiDELFI knjižaramau Beogradu- Delfi 07, SKC, i Delfi 43, KnezMihailova, zatim DERETA KnjižaraKnezMihailova, IP INDIGO, Cukarica, i SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, KraljaMilana 19, Beograd, kao i MLADINSKA KNJIGA u Novom Sadu i Knjižara Fisher, Mali Zvornik. Takode i pouzećem na http://saikovski.netilihttps://www.novapoetika.com/…/pink-panteri-najveci…/

ASinfo: Da li će se roman koji objavljujete u saradnji sa izdavačkom kućom ,,Asoglas“ iz Zvornika naći u prodaji u Republici Srpskoj i BiH?

Nebojša: Da, naravno, u pregovorima smo sa maloprodajnim trgovcima, a nadam se i šire, jer su za sada zainteresovani mnogi  iz Hrvatske i Crne Gore i naše dijaspore u Evropi. Ova knjiga može biti zanimljiva pripadniku svakog naroda iz naše nekadašnje zajedničke domovine, a posebno svim narodima Bosne i Hercegovine i Srbije, jer su opisani i poznati događaji iz naše dve države.

ASinfo: Vi ste kosmopolit, živeli ste na četiri kontinenta, preživeli ste četiri rata. Kakav je vaš pogled na sva prošla dešavanja na Balkanu? Šta biste nam mogli reći sa ove vremenske distance o prošlim ratovima i emigraciji ljudi iz bivše SFRJ u evropske i prekomorske zemlje? Da li ima sreće van svoje domovine?

Nebojša: Ovaj rat smatram nesrećnim spletom političkih okolnosti i manipulacijom velikih sila koje su želele da unište Titovu Jugoslaviju, koja je bila prejak faktor u Evropi, a odupirala se uticajima i Istoka i Zapada. Ljudi koji kontrolišu globalne tokove nisu hteli dozvoliti da jedan takav model uspe, jer smo imali sopstvenu industriju i proizvodnju, a njima treba jeftina radna snaga i trzište za njihove proizvode, ne naša proizvodnja. Nažalost, ovo se ne bi moglo dogoditi bez unutrašnje spremnosti za nametanje svoje vizije po svaku cenu i beskompromisne krvoločnosti nacionalnih lidera na svim stranama. Obični ljudi su bili prinuđeni, podstrekivani jedni protiv drugih i zastrašivani jedni od drugih, posebno prvim zločinima ekstremista, da uzmu oružje i stanu uz svoj narod. I ja sam jedan od onih dečaka koji su morali da zamene loptu puškom i da gađaju iste one dečake sa drugih strana koji su kao i ja. Nikad nisam prestao da tugujem kako je to moralo biti, kajao sam se zbog razorenog ideala bratstva i jedinstva i naravno svih gubitaka i ogromnih tragedija koje su zadesile sve narode. I svi poratni događaji su nam zajednički, isto ratno profiterstvo, isti zločin i korupcija, beskrupulozna pljačka nacionalnog blaga i arogantno bogaćenje na štetu siromašnih, fenomen je na čitavom Balkanu, ne samo ovde. Moramo da naučimo da razgovaramo i pregovaramo i da rešavamo probleme prihvatanjem razlika i razgovorom i, što je više moguće, ne na štetu nas malih naroda, kako se ratovi ne bi ponavljali ciklično i uništavali ljudstvo i materijalna dobra svih nas.

E sad ovaj drugi deo pitanja, svi smo mi otišli trbuhom za kruhom, jer ovde nismo mogli prehraniti porodice. Prođe nam život a ništa se nije bitno promenilo i sve je bez neke velike perspektive. I tako ljudi odlaze. Ovde se nažalost uspehom smatra ako se ode odavde. Imamo vladajuće elite kojebeskrupulozno ne skrivaju da su koruptivno očigledne. Prošli sistem je težio da svima bude jednako iako su neke svine bile jednakije od drugih, a sada ovi novi neuspešni pravni kvazifeudalniporeci predstavljaju opet neku novu jednakost ali suroviju – da je nemoguće napredovati za većinu osim ako niste bliski sa kriminalcima u vladajućoj stranci. Ali ja sam ipak optimista, dokaz je da nisam nikada iselio porodicu odavde, iako sam poslovno vezan za inostranstvo.

ASinfo: Koji su vaši dalji planovi u vezi sa romanom „Pink Panteri – najveći lopovi na svetu“ i da li planirate novu knjigu? Šta još možemo očekivati od vas u budućnosti?

Nebojša: Trenutno sam fokusiran na izdavačke aktivnosti u Bosni i Srbiji, kao i promotivne aktivnosti u Sjedinjenim Državama i širom sveta. Već prikupljam materijal iz dostupnih izvora za dalji „rad“ bande. Planirao sam trilogiju koja će obuhvatiti nekih petnaestak godina. Za nekoliko meseci započinjem pisanje drugog romana u ovoj trilogiji. Drugi i treći deo prikazaće dalje pljačke pripisane Panterima, neke upečatljivo ponavljajuće obrasce metoda iz ovih pljački opisane u prvom delu (insajderska akcija, detaljno izviđanje, zanimljiva maskiranja, trenutak iznenađenja i savršen plan bekstva). Opisaću i dalju sudbinu glavnih likova za koje verujem da će ih zanimati, jer sam se i sam zaljubio u njih stvarajući ih. Opisaću njihove pokušaje povratka normalnom životu i normalnim poslovima, ostvarenje svojih hobija i snova, čiju realizaciju omogućava stečeni novac. Tragikomično će se pokazati da su njihovi napori da se vrate u normalu neuspelii kako se dalje predaju zločinu kao načinu života i moralnom padu koji to znači. Da, u bajci bi bili plemeniti do kraja života, na žalost, u stvarnosti se takav moralni preporod retko dešava; pa će se moji junaci vratiti onome što zapravo najuspešnije rade, a neki će se „respecijalizovati“ za druga krivična dela.

Intervju vodila:

Nevena Milosavljević,

profesor srpske književnosti i jezika i član žirija na konkursu „Drinski književni susreti“za kategoriju roman

О Dejan Spasojević

Проверите и

У ЖИВОТУ НЕ ПОСТОЈЕ ПОБЈЕДЕ И ПОРАЗИ. ПОСТОЈЕ САМО ПРОМЈЕНЕ!

                Ексклузивни интервју за „АСоглас“                                                                                            Милица Миленковић Докторанткиња, Књижевница Са великим задовољством Разговор водила: …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *