Интервју са Миленом Дрпа, ауторком награђеног рукописа за дјецу

Милена Дрпа рођена је 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. Основну школу завшрила је у Шамцу, гимназију у Градачцу, а студије српскохрватског језика и књижевности на Педагошкој академији у Тузли. Цио радни вијек радила је као наставница српскохрватског, касније српског језика, прво у Доњим Кладарима код Модриче, касније у Модричи. Живи у Модричи и Београду, члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

АСинфо: Честитамо на награди коју сте освојили на 5. Дринским књижевним сусретима у Зворнику, треће мјесто за најбољу необјављени рукопис за дјецу! Можете ли нам укратко приближити тај рукопис, о каквим се пјесмама ради и колико дуго је настајала та збирка

-Хвала жирију што је запазио и наградио мој рукопис! Пјесме за дјецу у рукопису који сам послала на конкурс су пјесме за млађу дјецу. У њима су ведри, често шаљиви стихови, а у стиховима радост живота, разиграност, машта која у дјечијем свијету преплављује све постојеће. Моје пјесме ће, надам се, унијети нову свјежину  у душе дјеце која их буду читала.
Књига је настајала у два периода. Неке пјесме су дуго година чекале у свескама да им поклоним свјетлост књиге, а неке су ''процвјетале'' у скорије вријеме.

АСинфо: Ви водите Књижевни клуб “Младост“ који сте основали 2000.године и рад са младим књижевним ствараоцима је за вас важан. Можете ли рећи нешто на ту тему, каква је улога старијих колега и њихова подршка у развоју једног младог аутора и његовог усавршавања и напредовања?
-Прије двадесет двије године основала сам у нашем граду први књижевни клуб и одлучила да под његовим кровом од звијезда своје прве стваралачке амбиције остварују највише млади људи, а да уз њих, поред мене, буде још искусних књижевних стваралаца, који ће, уз свој књижевни рад, отварати путеве млађима, чинећи за њих све оно што ће им помоћи да у књижевни свијет уђу на најљепши начин. Над младима треба да се бдије и да им се с љубављу и несебично пружа подршка и преноси стечено искуство.
Споменућу да управо креће у штампу прва пјесничка збирка наше младе пјесникиње Кристине Којић. Уз двије раније објављене самосталне збирке, двије заједничке збирке и монографију Клуба, ово је седма књига која је “израсла“ из врта овог чаробног удружења.
АСинфо: До сада сте објавили неколико књига, који вам је жанр тј. форма најближа и да ли можда неко дјело издвајате као посебно драго?

-Објавила сам осам књига. Међу њиховим корицама су жанровски различити садржаји: приче, пјесме, хаику пјесме и пјесме за дјецу. Волим да истражујем и своју ријеч поклањам различитим формама. Ипак, пошто сте ме то упитали, први пут ставих на своју унутрашњу вагу оно што расте у мојој стваралачкој башти и срце се брзо одазва: мало је превагнула проза, поезија за дјецу, а међу пјесмама – сонети.
А међу својим књигама, као међу дјецом, немам онних које су ми драже од осталих. 

АСинфо: Да ли можете рећи своје утиске или можда направити паралелу на културни живот у Београду у односу на онај који се одвија у мањим градовима , да ли је за умјетника битно гдје ствара и можда подршка средине за његов лични и општи успјех?

-Пошто годинама живим и стварам у великом и прелијепом  Београду и питомој, такође прелијепој Модричи, свакако сам у прилици да уочим низ разлика. У мањим мјестима је интерес за умјетност и културу, осим музике и филма можда, много  мањи. Занимљивије је бавити се било којом културном дјелатношћу у већој средини. Због много већег интереса, поштовања умјетности иљуди који дјелују у тој области, бољих услова, веће подршке... Али је баш због свих тих разлика велико задовољство покренути нешто добро за људе у мјестима у којима им то раније није било доступно.

АСинфо: Да ли је тешко писати за дјецу, можете ли нешто рећи о тој теми вашег стваралаштва за дјецу?

-Не бих ништа у овој дјелатности мјерила по тежини. Све је тешко и ништа није тешко. Читати, писати, имати тај зачарани свијет ријечи у души, божанска је појава и свако онај ко је дотакнут том вишом појавом, бескрајно је срећан човјек!

АСинфо: Можемо ли ускоро очекивати објаву ваше награђене збирке ?
Што се тиче моје награђене збирке (која је обасјана још једном наградом, у Македонији, у Битољу), мислим да је њен пут до читалишта већ широм отворен и да ће Ваша издавачка кућа успјешно испратити моју књигу на том путу.
АСинфо: Имате ли неку поруку за крај овог разговора или нешто битно што желите истаћи а што вас можда нисмо питали?

-Нешто сам од жељеног већ рекла кроз своје одговоре, па ћу то сад  само рећи другим ријечима: Писање је радост коју упознају само они који се тим баве. Нероцјењив дар од Бога, рекла бих.