Интервју са Миланком Станкић , побједником за најбољу необјављену збирку за дјецу

АСинфо: И ове године сте освојили прво мјесто на Дринским књижевним сусретима и ми вам честитамо на томе, можете ли нам рећи неке утиске са 6. Дринских књижевних сусрета , имамо утисак да је публика баш добро одреаговала на ваше обраћање…

Миланка:  Хвала на честиткама. Има неке хармоније у ономе што АСоглас издаваштво ради. Вероватно је тајна у томе што су директор и диригент од истог корена скројени па нама који дођемо на Дринске књижевне сусрете та чаролија коју Ви и Сања чините годи. Када нека књижевна манифестација траје сатима, а људи не одлазе са ње,  то само по себи говори о напред наведеном.  Пуна сала добрих људи и угодних речи. Ја сам говорила о одговорности писаца за децу. Ми смо први бедем одбране, снујемо оно фино ткање којим треба децу ушушкавати пре спавања.  Речима које оплемењују уздарје малог човека који расте да би постао велики. Писци за децу треба увек да имају на уму да су они водиље кроз мрак различитих понуда које кушају младе душе. Није све што је дозвољено и све на корист. Можда и не треба у целости да будемо у 21. веку.  Треба један део себе оставити у 20, 19… да стварамо везе. Не стварају се везе само са будућношћу већ и са прошлошћу. Свако штиво писца за децу треба да има међу створену од мудрости. Мудрог избора тема, речи, порука, изазова…нажалост, та реч нам у последње време на погрешне путе води младе. А знамо да је „млада душа воску подобна“. Нека калупи од воска буду мудре књиге писаца за децу којима унапређујемо свет младих људи и оплемењујемо њихове душе.

АСинфо: Реците нам нешто о награђеној збирци за дјецу под називом “МЕНИ ЈЕ ЛАШКЕ“.

Миланка: Опет сам створила збрку са насловом. Није ми то била намера, већ онај мој Носогор још увек премеће слогове на своју радост, а збуњеност других. Наиме, збирка „Мени је лашке“ говори о свету који се отвара после основне школе, преласком у један нови круг у коме смо или заробљени или ослобођени. Главни лик се судара и са самим собом, али и са потребама и навикама других. Није то увек, или није то никад лако. Али је лашке кад се коцкице сложе тако да и ви постанете део мозаика умећући у њ неку своју навику и потребу.  И тако заједно чините целину.  Окружује нас, као и мог јунака, свет одраслих и оних који то желе да буду, трагајући за начинима. А све је у начину. Када лепо послужимо на ружан начин и лепо постаје ружно. Мој Пилу, на себи већ својствен шарм, отвара светове и оних који су поред њега. И он њима црта кругове, мама и тата расту уз њега, професори мењају перцепцију, алгоритам његових другара добија другачије инпуте. И није сам, и није усамљен. Радостан је јер се његов свет боји бојама једне Маше. Не могу даље, морају читаоци да откривају своје кругове. Оно што се мени као писцу чини најважнијим, а волела бих да тај пламичак међу редовима нађу и читаоци, јесте осећај стида и срама које Пилу својом невиношћу изазива код ликова. Сигурна сам да су стид и срам довољно темељне полуге које треба вратити међу нас људе како бисмо били бољи.

АСинфо:  Издање које је такође било раније награђено носи назив НОСОГОР ПИЛУ, како сте задовољни тим ,објављено је друго или чак и треће издање, превод на енглески?

Миланка: Носогор Пилу је мој верни пратилац. Или сам ја његов. Нећу му дозволити, наравно, да ме опхрва и  да се моје књижевно трагање своди само на занесеност  њиме. Али, морам признати да ми је миљеник. Налази своје путеве и до срца других. Док сам писала ту збирку нисам ни помислила да ће бити туге у тим редовима. Ја себе доживљавам као радосно биће. Али се сузе проспу по књизи, изазива мој Пилу емпатију код читалаца. Не знам да ли сам баш желела да читаоце учиним тужним, али бих рекла по реакцијама, порукама, писмима да Пилу врло лако нађе своје место и на полицама у другим градовима. Згодио је, што би рекао Ћопић и у Енглеску, и у Америку ће, само да нађе пут и ако се не буде бојао паса. У Лондону је одштамано енглеско издање, на путу је кући, тј. у Србију. На конкурсу који је расписала енглеска издавачка кућа „Носогор Пилу“ добио је позитивно мишљење стручних људи и тако је кренула та енглеска авантура. То издање ме чини некако збуњеном,  као да се мој Пилу отуђио и отишао негде где не могу да га пратим. Књига ће бити дистрибирана у 5 земаља и наћи ће се у безброј  књижара по Европи и Америци. У припреми је треће илустровано издање које је осликао Вук Милосављевић (2011). Град Суботица је суфинансирао графичко решење трећег издања.  Књига је добила и Мишљење Завода за унапређивање образовања и васпитања према коме се препоручује као додатна литература у школским библиотекама. Проглашена је и Књигом године 2021. Почиње и живот Носогора Пилу по сајмовима књига и ја му од срца желим срећу.  У овом нашем свету, срећа је често потребна како бисмо били радосни.

АСинфо: Да ли можемо до прољећа очекивати ваш долазак у Зворник да се представите са новом књигом?

Миланка:  Ја се потајно надам и унапред радујем.  Прошла промоција у Зворнику  је учинила да се осећам као део неке велике приче. Било је у тој причи много јунака и нико није био споредни лик. Сви су били главни. Равноправни и у доживљају и у догађају. Ученици који су говорили моје реченице чинили су ми се као стварни  помагачи да и сама себе боље разумем. Учитељица Зрела Каиш је својим прегалаштвом то вече учинила звезданим јер су звездице сијале онако лепе и очешљане читајући одломке књиге као прави професионалци. Организација је била топла, људска и тако сам се и осећала. Почашћена и угошћена. Домаћински; човек пожели да се опет упути.

АСинфо: Ваша сарадња са АСоглас је успјешна, видјели смо наступ и на Београдском сајму књига, на штанду Републике Српске, ваши утисци са сајма, али и  о сарадњи

Миланка:  Био је Сајам, а на  Сајму… некаква радраганост и чежња људи да чују реч. Чинило ми се да смо се сви једни других ужелели. И ми публике и читача, читалаца великих и малих, али и они нас, који своје мисли претачемо у књиге којима желимо да оставимо траг у времену. На тако мало простора било је толико сјајних људи, пре свега, мајстора пера који су својим искричавим реченицама унели ванвременску димензију у простор.

Захвална сам АСоглас издаваштву јер су ме учинили делом целине. Иза вас двоје стоји посвећеност, утемељен пут, а испред вас сјајна будућност оних који својим делањем утиру пут неком новом трајању речи и реченица; оних који желе да буду део овог универзума који треба да оплемењује. Та посвећеност мисији је основа спона на којој ја градим потпуно поверење у то да моја сарадња и у будућности треба да буде на путу ка Зворнику и АСоглас издаваштву.

АСинфо: Нека ваша порука читаоцима

Миланка: Не можемо сами изградити свет,  допустите другима да буду део вашег круга, јер је тако „Лашке“.

Разговор водио Дејан Спасојевић

О Dejan Spasojević

Проверите и

Predstavljanje knjiga Vukosava Delibašića u Zvorniku

Subota, 22.6.2024.godine u Domu omladine u Zvorniku sa početakom u 19,00 časova održaće se predtsavljanje …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *