Освојили сте на Петим Дринским књижевним сусретима прву награду за необјављен први рукопис. Млад сте аутор, наши читаоци су знатижељни да им кажете неколико речи о себи.
-Изузетно сам почаствован због освојене награде. Није било лако, конкуренција је била јака, али сам имао среће да се мој рад нађе на врху. Завршио сам Факултет безбедности у Београду, а тренутно сам на мастер академским студијама криминалистике на Криминалистичко-полицијском универзитету, такође у Београду. Волим фудбал, генерално спорт. Слободно време проводим читајући, слушајући музику, дружећи се, гледајући филмове, серије, едукативне канале. Што се тиче писања – пишем стално. И када не стварам у конкретном смислу, размишљам о томе.
- Када сте почели да се бавите поезијом? Откуда та љубав ка писаној речи?
-Писану реч поштујем од малих ногу, а изразиту склоност ка поезији сам осетио и стекао за време средњошколских дана. Дуго ми је требало да скупим храброст и почнем да се поезијом бавим, тако да мој први рад, односно песма, настаје пре нешто више од три године.
- Ваша збирка “Принцип Слободе“ ускоро ће угледати светлост дана. О чему се у њој говори, чиме бисте је препоручили нашим читаоцима?
-Надам се и жељно ишчекујем тај тренутак. У питању је родољубива поезија са специфичном тематиком и начином обраде. У центру пажње је организација Млада Босна, са могло би се рећи, Гаврилом Принципом у главној улози, иако су све песме посвећене личностима повезаним са том организацијом. Верујем да је збирка несвакидашња, почевши од саме теме, преко опеваних личности, па бих можда то истакао као први позив читаоцима да узму збирку у руке. Да ли ће их тема заинтересовати, зависиће од њихових жеља и склоности.
- Необично је да се један тако млад човек тако студиозно интересује за организацију Млада Босна? Како сте дошли на идеју за збирку?
-Нажалост, у праву сте. Ова тема и ови људи су део наше историје, сматрам и нашег идентитета, тако да се надам да ће се то у будућности променити и да ће добити пажњу какву заслужују. Идеја је настала спонтано, из љубави према историји, па и одређеним ликовима које сам опевао као и њиховим поступцима и жртвама које су поднели.
- У збирци су заступљене различите песничке форме – и рима, и слободан стих. Окушали сте се и у неколико сонета. Која Вам је форма ближа, или дража?
Немам најдражу форму, јер су ми све драге. Уживам у поезији, у сваком њеном облику и свему што она доноси. Некада је у питању рима, некада слободан стих, али увек је у питању – љубав.
- Реците нам зашто сте се одлучили да испод песама стављате фусноте?
На такав корак сам се одлучио како бих читаоце упознао са чињеницама које сматрам значајним за тумачење саме песме, а са којима је могуће да нису довољно упознати.
- Имате ли нове поетске планове, да ли радите на новом рукопису?
Тренутно сам посвећен и усмерен ка објављивању и промовисању „Принципа Слободе“, а поред тога, константно пишем, радим и уживам у поезији. Временом ћу се посветити једном рукопису, и радити искључиво на њему, надам се са сличним исходом као што је ова збирка.
- Шта бисте поручили својим читаоцима, а шта младим песницима, који тек ступају на стазу поезије?
Читаоце тек треба да стекнем, а ако их стекнем, писаћу и радити и надам се, задржати их. Пошто је и за мене све ово ново, младим песницима бих поручио да верују у себе, у оно што воле и раде, у овом случају пишу. Да не одустају, већ уче, јер како је велика Исидора Секулић говорила: „из жртве, крви и вриска диже се вечита и права поезија“.