АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
АСинфо: За почетак разговора, реците нашим читаоцима нешто више о себи. Ко сте Ви, каква се личност крије иза уметничког?
Жељко: Одговор на то ко сам и какав сам као човјек или писац, какав сам на сцени или иза кулиса остављам да процијене други, они који ме лично познају, али и они који су ме упознали преко мојих књига. Њихов суд је најмјеродавнији и има највећу вриједност. Ја за себе могу да кажем да сам „обичан“ па чак и сувише обичан и да се баш због тога и разликујем од других. Сматрам да је та људска несавршеност и једноставност у ствари пут ка савршенству и ја покушавам да такав будем и у животу, али и у писању. Избјегавам и не желим да се користећи гомилом непознатих ријечи прикажем бољим и паметнијим него што јесам. Волим искреност и једноставност и у животу и у писању и у томе сам истрајан и невиђено тврдоглав. Импулсиван сам и отворен и волим да ме интуиција води. Можда некад водим те неравноправне, безнадежне борбе, али то сам ја. Волим немогуће задатке у животу, а у писању волим да чачкам и пишем о темама које сви избјегавају (ПЕЧАТ и ДАХ БОЖЈИ).
Читаоци воле такве теме и многи се и проналазе у њима, а ја сам заиста срећан када ми приђу и кажу да им се књига допала и кад изразе жељу да са мном размијене утиске о њој. На жалост, моје мишљење је да се глас нас писаца овдје у Зворнику слабо чује и да треба да се ради на томе да јавност буде више упозната и са нама и са нашим радом. Мислим да би надлежни требали да размисле о томе да нас уврсте у неке будуће програме као што су Светосавска недеља или Зворничко љето или да одреде неки дан у години који би био „наш дан“ када би ми презентовали наше стваралаштво. Мислим да заслужујемо то. Ево ја сам ове године постао члан Удружења књижевника Републике Српске и лично сматрам да је то огромна част и велики успјех не само за мене него и за Зворник као град јер сам, колико знам, тренутно једини писац из Зворника са статусом књижевника, међутим то нико није сматрао битним макар и да помене. Ово признање је међутим доказ да ми писци из Зворника нисмо баш толико безначајни и неквалитетни и да не заслужујемо статус какав сад имамо.
АСинфо: Ове године је Ваш роман у рукопису ,,Ход по ивици“ награђен Похвалом. Можете ли нам рећи која је тематика романа? Откријте нам нешто више о свом најновијем делу.
Жељко: Да, и срећан сам због те похвале. У њему говорим о неким заборављеним особинама: поштењу, искрености, вјери и љубави и у њему говорим о правим херојима људскости, а не о неким антихеројима који сад доминирају. Знам да се то неким не свиђа, али нека ово буде мој први корак ка афирмацији тих неких заборављених људских особина.
Тема је иначе ратна и приказује пут једног борца који се бори са аветима рата не желећи да им допусти да га побиједе. Гурнут је мимо своје воље, из идиличног мира у хаос рата, крви и мржње у којем се на почетку не сналази баш најбоље баш због свог става и свог начина размишљања. Он никог не мрзи и не дозвољава да га мржња која је тада владала побиједи. Кад је најтеже бити добар човјек и кад је најтеже доносити исправне одлуке? Па кад ти је глава у торби и кад погрешна одлука чини разлику између живота и смрти. Он упркос свему успијева да остане добар човјек и да све то превлада. Роман је написан са циљем да покаже сву бесмисао рата и све оне муке кроз које је пролазио један обичан човјек. Он је уједно и жал за годинама које су нам укредене тим чином.
АСинфо: Какво значење има сам наслов романа и шта нам поручује главни јунак?
Жељко: Све те године смо сви ми скупа живјели на ивици времена и заборава. Много смо ружних ствари видјели и доживјели и буквално смо живјели на рубу егзистенције. Роман је замишљен као прича догађаја једног војника који на рат гледа из свог угла схватања. Није написан никог да осуђује јер смо у ствари у њему сви ми били жртве. Главни лик се држи идеје да се добро добрим враћа и да мржњу треба побиједити разумијевањем и поштовањем што се на крају и показало као добро.
АСинфо: Аутор сте неколико романа до сада и сваки роман је био врло успешан, роман ,,Печат“ изабран је за Књигу године и представљан на Сајму књига под покровитељством издавачке куће ,,Асоглас“, такође и роман ,,Насљеђе“ награђиван је и представљан на Сајму, а такође био је и послат од стране издавача ,,AСоглас“ за НИН-ову награду. Роман ,,Дах Божји“ недавно је изашао из штампе и већ убира симпатије читалачке публике. С обзиром на то да су романи излазили из штампе један за другим, и сваки је имао велики успех и читаност, можете ли нам открити тајну – одакле Вам инспирација за писање и који роман сматрате посебним, за који сте највише емотивно везани?
Жељко: Морам да примијетим да је ове године и „ДАХ БОЖЈИ“ послат од стране издавача за НИН-ову награду – Роман године и да сам изузетно срећан и поносан на то.
Већ сам рекао, пишем о свакодневним темама које су блиске обичном човјеку, темама које нас све муче и које плене наше занимање. Трудим се да самим начином писања привучем пажњу читалаца и да им радњу романа учиним блиском и разумљивом. Небески је велико то усхићење кад вам на улици приђе непознат човјек и честита вам на написаном роману. То су тренуци који се памте.
Најтеже ми је било да напишем ПЕЧАТ јер сам га писао из перспективе једне жене. Покушао сам да уђем у главу жене и да тако размишљам, да разумијем њене борбе и са собом и са околином и све оне ситнице које је муче. У ПЕЧАТ-у сам се бавио проблемом породица без потомства који је све присутнији у нашем времену, али о којем се мало говори. Овај роман је био начин моје подршке тим породицама и мој скромни допринос потреби да им се помогне.
Најдуже се писао НАСЉЕЂЕ и оно ми је одузело доста енергије јер је било изузетно много истраживачког рада и „копања“ по библиотекама и црквеним архивама. НАСЉЕЂЕ је историјски роман гдје сам комбиновањем историјски провјерљивих чињеница и маште, којом сам надопуњавао те историјске факте, стварао једну причу и сасвим могућу реалност. Писао сам га дуже од пет година и у току писања сам користио многа предања и легенде, али и књиге из разних архива и све то ми је одузимало доста енергије, међутим то усхићење кад је НАСЉЕЂЕ коначно било завршено је било немјерљиво. Тај процес стварања је феноменалан осјећај јер доводи до духовне бесмртности.
А заиста не бих могао да изаберем неки роман као најдражи или посебан. У сваки сам уложио сво своје биће и сваки ми на специфичан начин буди сјећања и емоције..
АСинфо: Како Вас је намучио више, емотивно и умно?
Жељко: Једнако, и емотивно и умно. Проживљавао сам сваку реченицу док сам га писао и било је много момената кад сам морао да станем и удахнем добро. ДАХ БОЖЈИ је сличан и у много чему истовјетан, па је и његово писање из мене црпило и задње атоме снаге. То су психолошке драме набијене емоцијама које сам покушао да пренесем на папир.
АСинфо: Да ли у Вашим романима има аутобиографских елемената, јер се приче са ратишта провлаче кроз неколико књига? Колико је рат погубан за душу младог човека?
Жељко: Рат је највећа траума коју неко може да доживи и нормално да се увуче у нашу психу и остави неизбрисив траг. Свако га је доживио на другачији начин, али је чињеница да је на души сваког од нас оставио огроман и неизљечив ожиљак. Приче из рата сам користио не због некакве промоције рата, него баш напротив да покажем сву његову апсурдност и бесмисленост. Волим да пишем о темама које сви заобилазе, а и осјећао сам дуг према обичном човјеку који је из идиличног живота преко ноћи дошао у ситуацију да се бори за властити живот. У роману се не бавим политиком нити осудом било кога, бавим се осјећањима људи који су се ненадано нашли у том смртоносном вртлогу. Пишем о њиховим страховима, о њиховим дилемама, о њиховој борби са самим собом и о томе како у том лудилу остати нормалан. Идеја романа је да се добро добрим враћа, да стара пријатељства живе упркос свему и да и у најтежим ситуацијама постоје добри људи који се издижу изнад зла које их окружује. Роман би сигурно био читанији да сам писао о антихеројима и злим људима, али ја лично вјерујем у добро и мој избор је да пишем о добром и о оном најбољем што се крије у сваком од нас.
АСинфо: Роман ,,Насљеђе“ је по много чему специфичан. Како је изгледало скупљање грађе за роман и колико је истраживање сопственог порекла било узбудљиво и неизвесно? Како се штура сазнања романексирају, откријте нам поступак?
Жељко: „НАСЉЕЂЕ“ је настало као наш дуг према прецима и по мом скромном мишљењу сматрам да не поштујемо у довољној мјери све оно шта су они урадили за нас и оно шта су нам оставили у насљеђе. Све се мање поштују оне основне људске вриједности као што су породица, љубав, вјера, част, поштење, пријатељство. Свједоци смо чињенице да се у данашње вријеме тим вриједностима придаје све мање важности и да се маргинализују. Наши преци су се борили за њих и најмање што можемо да учинимо је да наставимо њиховим путем и да поштујемо то богатство које су нам оставили у аманет. Мислим да треба да сачувамо култ породице која је основна ћелија нашег опстанка и да нам оне основне људске вриједности које сад и нису баш на цијени буду смјернице за даље живљење. У НАСЉЕЂУ има доста аутобиографских елемената и на тај начин роман вјеродостојно приказује животни пут наших предака, али и нас самих. Показује ту нераскидиву везу између некад и сад, између прошлости и будућности и те нити које нас повезују су у ствари то наше насљеђе које сад ми морамо да уткамо у будуће нараштаје. То је у ствари наше духовно насљеђе које је много вредније од оног материјалног и које је у ствари суштина нашег бића. Роман сам иначе засновао на истинитим чињеницама које сам прикупио истражујући своје поријекло и онда сам се запитао докле то сеже. Почео сам да истражујем и трагам и дошао сам тако до неких фасцинантних података који су разбудили моју машту која је онда у стваралачком заносу направила један диван роман вриједан читања. И срећан сам што нико ко га је прочитао није остао равнодушан.
АСинфо: Роман ,,Дах Божји“ је, чини ми се, најразличитији и сензибилитетом и тематски, да ли је за Вас тај роман био прекретница у стварању?
Жељко: „Дах Божји“ је психолошка драма заснована на идеји праштања. То је једна љубавна прича која превазилази оквире љубави и показује њен виши стадијум. Ја лично видим три стадијума љубави. Први стадијум је онај заснован на страсти, привлачности, интересу и који је довољан за већину људи. Други стадијум је онај кад осјећамо срећу и бол оног кога волимо, кад нас боли његова суза и кад нам се лица озаре због његове среће. Та емпатија, то осјећање да смо двије половине исте цјелине је други стадијум. Трећи је и врхунац љубави. То је способност да опростимо, способност да умањимо себе због љубави, способност да се жртвујемо. Праштање и долази из љубави и ако волимо, онако космички и божански, онда имамо и храбрости и снаге да праштамо.
АСинфо: Који Вас ствараоци из наше и светске књижевности инспиришу, шта највише волите да читате?
Жељко: Волим да читам и уживам у томе и добра књига је за мене највеће богатство. Волим да читам и стране писце јер на тај начин упознајем један другачији начин живота и размишљања, али ипак највише уживам читајући дјела наших писаца и пјесника. Њихова дјела теку и мојим венама и зато их разумијем и осјећам и они су дефинитивно и усмјерили моје писање и дефинисали мој стил. Ипак, морам да издвојим још једно име, а то је Ернест Хемингвеј јер мислим да је он био покретачка снага моје одлуке да пишем. Био је писац, авантуриста, ратник, човјек немирног духа и неуништиве енергије. Био је страствен путник, радознао и жедан живота и писања и у његовим дјелима сам проналазио тај авантуристички и бунтовни дух који ме је неодољиво привлачио и одушевљавао.
АСинфо: Какви су Вам планови у даљем раду, када можемо очекивати нови роман или пак, збирку поезије, кратких прича?
Жељко: Писање је мој начин живљења и нераскидиво је везан са мојим бићем. Сматрам да ми је дан улудо прошао, ако не напишем бар неколико редова и то је мој вентил којим се браним од овог убрзаног начина живота. Писањем сам се борио и против короне, јер док бих писао бјежао сам у неки други, много љепши и праведнији свијет гдје сам се скривао и црпио енергију.
У припреми су једна збирка пјесама и још један роман које сам планирао да штампам сљедеће године, али ако ова пошаст још мало потраје не гарантујем да неће бити још романа и стихова.
АСинфо: Ви сте спортиста и прави доказ да се могу спојити спорт и уметност. Реците ми колико спорт значи у животу, конкретно Вама, а онда и деци која тренирају у Вашем клубу? Да ли су управо ти тренинзи и окруженост децом и младима еликсир ведрог духа и енергије који напаја Ваше тело и душу?
Жељко: Да, успио сам да повежем те двије наизглед супротстављене категорије и драго ми је да личним примјером могу да покажем да се све може ако се жели и воли. А ја волим спорт и сву драж коју он носи. Утакмице и такмичења су саставни дио мог живљења који ми доносе пријеко потребан адреналин у овом понекад монотоном битисању. И спорт је стваралачка дјелатност гдје до изражаја долазе сви наши квалитети. Пун је брзине и енергије и тјера нас да брзо размишљамо и доносимо одлуке. Док је за писање потребан мир, овдје се све дешава у гомили и уз невиђен притисак који у мени ствара додатну жељу за побједом. Мислим да ми је спорт много помогао да сазрим као писац и подарио ми је много животног искуства које успјешно и обилато користим у писању. И наравно, младост са којом радим је чиста енергија која ме надахњује и испуњава и која ми не дозвољава да посустанем.
АСинфо: Постоји ли нека нит која спаја сва Ваша дела, неки траг који бисте открили читаоцима и потакнули их на пажљиво и истраживачко читање?
Жељко: Кроз свако моје дјело се провлачи идеја да се добро добрим враћа и молба да увијек чинимо добре ствари. Вјерујем да наша будућност почиње овог тренутка и да зависи од оног што чинимо сад. Живот се састоји од доношења одлука, добрих или лоших, и како ће наш живот у будућности да се одвија зависи од тих одлука. Зато доносите добре одлуке да би Вас будућнст вољела.
АСинфо: И за крај разговора, шта бисте поручили нашим читаоцима, како да квалитетно искористе своје време и како да буду доследни у стваралаштву?
„Какве су нам мисли такав нам је живот!“- рекао је отац Тадеј.
Мислите позитивно и вјерујте у будућност, вјерујте у своје снове и будите довољно храбри да их досањате! Вјерујте у себе и своје квалитете и истрајте у томе упркос препрекама на које ћете сигурно да наилазите!
Разговор водила: Невена Милосављевић
