Пишем брзо да ми мисао не би побјегла с другим.
Краћи интервју са Јовом Николићем поводом добијања награде «Раде Јовановић».
– Част је и задовољство рaзговарати са Јовом Николићем, једним од наших познатих афористичара, добитником награде за књигу године.
Ј.Н: И мени је задовољство. Зато често причам сам са собом.
– Добили сте награду „Раде Јовановић“ за најбољу књигу афоризама у 2022. години. Какав је осјећај?
Ј.Н: Осјећај је да је издавач ове књиге, АСоглас, знао са ким има посла.
– Награда је добијена од жирија Београдског афористичарског круга који је надалеко познат по строгоћи одабира најбољих књижевних остварења.
Ј.Н: Може се тако рећи.
– Како се постаје члан тог Круга?
Ј.Н: Њихов Управни одбор прати напредовање и квалитет свих доступних афористичара током године и предлаже нове чланове.
– Да ли сте Ви члан?
Ј.Н: Да, више од десет година. БАК није географска одредница, већ синоним квалитета афористичарског стваралаштва. Тако су у овом удружењу и неки чланови из других земаља.
– Да се вратимо на књигу која је добила награду. Шта је наведено у образложењу жирија?
Ј.Н: Читам…У образложењу се наводи да „аутора награђеног дела карактерише одговорност према написаној речи и да се он усредсређује на битне и крупне теме, које зналачки проблематизује у својим веома успелим афоризмима“. „Јово Николић припада сазвежђу врхунских афористичара нашег језичког простора, а нова књига, која је настајала читаву деценију, доказ је његове пуне стваралачке зрелости, минуциозног приступа писању сатире и непрестаног квалитативног уздизања“, сматра жири.
– Колико је књига било у конкуренцији?
Ј.Н: 55.
– Да ли Вам је признање већ уручено?
Ј.Н: Признање се додјељује у оквиру манифестације „Летњи улични ерски кабаре“, која се у августу подржава у Чајетини.
– У неким новинама сте дали занимљиву дефиницију афоризма, можете ли је поновити и за наш портал?
Ј.Н: Читам:„Афоризам је краткоћа свега што нам се одужило, изнесено мишљење оног који се не бави уносним послом. Ко нишани афоризмом, гађа с неба па у ребра. Шта је добар афоризам, сазнаћете чим га будем написао.“
– А сатира?
Ј.Н: Сатира је смисао сваког бесмисла. Она можде да буде и ово и оно. Када је ово, непријатно је нама, а када је оно, непријатно је и нама и њима.
– Како настају афоризми?
Ј.Н: Муњевито, као и ситуације. Афористичар мора да пише брзо да му мисао не би побјегла с другим. Он треба да буде у ситуацији да открије своје мане, да би и други показали своје. На основу тога хвата биљешке које претаче у афоризме.
– Колико аутор мора да ради на себи?
Ј.Н: Много, и на себи и на другима. Недавно сам написао:
„Радим на себи а и другима сам се већ одавно попео на главу.“
– Претпостављам да је у данашњем времену много разних девијација које инспиришу и иритирају сатиричаре.
Ј.Н: Наш посао је да гледамо, слушамо, размишљамо, реагујемо и то овјековјечимо.
– Колико нам је познато, ову књигу су од изласка из штампе, представили разни портали, часописи, новине, а имала је и „живу“ промоцију у Зворнику.
Ј.Н: Најављене су још неке промоције, постоји велики интерес организатора и других радника у култури широм балканских простора, што је добро.
– Порука за крај.
Ј.Н: Посљедњи афоризам из награђене књиге: „Писац је набољу мисао хтио да остави за крај, али је она оставила њега.
Разговор водио Дејан Спасојевић