Đorđe Maksimović o svojoj prvoj knjizi: „Stvorenja mračnog sata“ inspirisana su slovenskom mitologijom

Mladi pisac iz Banjaluke Đorđe Maksimović, nedavno je izdao svoju prvu zbirku priča „Stvorenja mračnog sata“, krimi horor priču inspirisanu slovenskom mitologijom.

Sa autorom smo razgovarali o njegovom prvom djelu i procesu izdavanja knjige.

Kada ste počeli da radite na knjizi i kako ste se odlučili baš za tematiku krimi horor priče?

Zbirka priča „Stvorenja mračnog sata“ predstavlja moj književni rad kroz posljednje četiri godine, koliko pišem kratke priče. Rad na spremanju knjige trajao je od januara do marta 2019. godine. U tom periodu sam redigovao stare priče, te sam napisao dvije nove, posebno za ovu zbirku. Što se tiče samog procesa pisanja priče, to može trajati od nekoliko dana do jednog mjeseca.

Ko su likovi u Vašoj knjizi? Da li su Vam kao inspiracija poslužili ljudi koje poznajete ili neke stvarne priče?

Što se tiče krimi priča, svi likovi su potpuno izmišljeni, njihove životne priče su proizvod mašte, mojih vlastitih iskustava i razmišljanja o tome kako bi likovi sa takvim životima trebali i mogli izgledati, ponašati se i činiti stvari koje su predmet fabule. Međutim, fizički opisi likova rađeni su prema ljudima koje poznajem ili koje sam ponekad vidio u prolazu, a njihova fizionomija mi se učinila adekvatnom za određeni lik. S druge strane, priče koje su horor žanra i koje kao podlogu koriste slovensku mitologiju, prožete su bićima i stvorenjima iz slovenske mitologije, kao i poluizmišljenim bićima kojima sam, opet kroz maštu, dodijelio određene atribute.

Slovenska mitologija Vam je zvijezda vodilja, gdje ste došli do više informacija na ovu temu i da li ste imali neke sagovornike dok ste radili na knjizi?

Za slovensku mitologiju se srećom sve više javlja interes, pogotovo kod mlađe populacije. Ispočetka sam čitao serijal „Saga o Vešcu“ Andžeja Sapkovskog, nakon čega sam aktivnije počeo istraživati slovensku mitologiju, ponajviše na internetu, ali i kroz stručniju literaturu, kao što su na primjer radovi Nenada Gajića, Kulišića, Petrovića i drugih. Pored toga sam volio gledati serijal „Srpske misterije“ koji na zanimljiv, a donekle i banalan način prikazuje elemente slovenske mitologije, ali to čini na nivou intrige i mistike, dovoljne da zainteresuje gledaoca. Spojem fikcije i mitologije u stručnom i kuluturološkom smislu sam pronašao način da spojim izmišljene priče sa domaćom mitologijom, čiji svijet je izuzetno bogat i povoljan za kreativni izražaj.

Koliko Vam je bilo teško pripremiti knjigu za štampu i da li ste imali nečiju podršku kroz sav taj proces?

Priprema knjige, kao i svaki obiman projekat zahtijeva vrijeme i aktivno zalaganje. Srećom, imao sam podršku izdavačke kuće na čelu sa sjajnim urednikom. Takođe sam naišao na razumijevanje i nesebičnu pomoć prijatelja i kolega iz Studentskog saveza Pravnog fakulteta i časopisa „Iustitia“. Priprema knjige je trajala od marta do maja 2019. godine, dok je iz štampe izašla 31. jula 2019. godine. Dakle, od pet do šest mjeseci je bilo potrebno da sve faze od uređivanja i pripreme, pa do izdavanja knjige dođu na mjesto.

Kakva su Vam iskustva sada nakon izdavanja knjige, koliko je ovaj žanr interesantan našoj publici?

Zadovoljan sam pozitivnim reakcijama i kritikama. Knjiga se za sada sjajno prodaje, čak mi ljudi često govore da im trgovci govore kako je više nemaju na rafovima, kada dođu da je traže. Interesovanje je značajno jer knjiga opisuje banjalučke ulice i domaću mitologiju, radi se o spoju koji je prirodno interesantan lokalnoj publici. Drago mi je što se knjiga prodaje kako u knjižarama i kafićima, tako i na sajmovima knjiga.

Imate li u planu promocije u narednom periodu?

O tome se za sada dogovaram sa svojim izdavačem. Planiram gostovanje na Drinskim susretima krajem septembra, a pored toga ću govoriti i na Sajmu knjiga u Beogradu, takođe na štandu izdavača „AS Oglas“ pod čijim patronatom je izdata knjiga.

Na čemu trenutno radite i šta još imate u planu?

Za sada obavljam pripravnički rad u banjalučkom Osnovnom sudu i bavim se naukom u smislu učenja za ispite na postdiplomskim studijama i pisanja master rada. Planiram se aktivnije vratiti na pisanje fikcije u nadolazećem periodu, prije svega jer već imam ideje za nove priče i novele, a za koju godinu nadam se i roman.

www.srpskainfo.com

Euro Blic

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

Представљање књиге “ 46 СРПСКИХ ПАТРИЈАРАХА“ аутора Миомира Филиповића Фиће

Представљање књиге “46 СРПСКИХ ПАТРИЈАРАХА“ одржаће се у Зворнику 3.децембра 2024.године у Дому омладине са …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *