Чедомир Врљеш

АУТОР О СЕБИ

Рођен сам у Невесињу, у Херцеговини. Сада живим у Новом Саду. Економиста сам.

Чим сам се описменио буквално сам схватио то описмењавање и одмах почео  да пишем и да објављујем. Као ученик основне школе у „Задругару“ (лист за пољопривреднике на који су многи по селима Босне и Херцеговине били претплаћени) сам објављивао вицеве.Тада сам добио у прву награду за пјесмицу у некој емисији типа „Добро јутро, дјецо“ на Радио Сарајеву.

Пресељењем у Сарајево моје дружење са Радио Сарајевом је настављено. Тачније са Хумористичком редакциом Радио Сарајева чији сам постао стални сарадник и потенцијални уредник. На Радио Сарајеву сам имао и своје сталне ликове који су се звали Рамбо и Шкембе и могу салободно рећи да су то били најпопуларнији радијски ликови у предратној Босни и Херцеговини. А писао сам хумор и сатиру и за остале југословенске радио станице. Радио Београд, Радио Нови Сад и Радио Загреб. И скечеве за Телевизију Сарајево.

Хумор и сатиру објавлјивао сам и у новинама и часописима. Ослобођењу, Политици, Борби, новосадском Дневнику, сарајевским Нашим данима, Јежу и београдској омладинској штампи.

Писао сам и пјесме за пјевање. Практично сам био текстописац „Југотона“, а писао сам и за ПГП РТС. Моје пјесме су пјевали Тома Здравковић, Недељко Билкић, Владимир Савчић Чоби (група „Про арте“), Милан Бабић, Зорица Марковић и још по неки. А компоновали су их врхунски композитори Благоје Кожанин, Ђорђе Новковић и Предраг Неговановић.

Почетком рата у Босни,  а богами и у Херцеговини, није ми било ни до пјесме ни до хумора па сам почео да пишем поезију за дјецу, приче, кратке приче,…

Данас кад погледам у ретровизор видим да сам писао скоро све од афоризама до романа. Рецимо, роман миграцијске књижевности „Дођоши“ сам издао у електронској форми и „Амазон“ га је понудио читаиоцима диљем земаљске кугле.  

Нису изостале ни неке награде мада сам био у много више најужих избора па ме моји дугари у шали понекад и зобу „НАЈУЖИ ИЗБОР.“  

Освојио сам друго мјесто на манифестацији „Сремскокарловачки пјеснички бродови“ за 2019. годину у Сремскм Карловцима.

Лауреат сам књижевне награде „Кочићевим сатиричним пером“ за 2003. и 2012. годину у категорији сатиричне пјесме.

Освојио сам и прву награду за најбољу сатиричну пјесму на првом Југословенском фестивалу хумора и сатире у Вогошћи код Сарајева. А било је ту и разних диплома, похвала, захвалница, плакета

О Dejan Spasojević

Проверите и

Ренато Вујаковић

Ренато Вујаковић (1973), Објавио књиге  песама: Светлост, невидела (Градска библиотека, Нови Сад, 2001); Јутрење, псалмодија …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *