„Господе, даруј мир Свој људима Својим. Господе, пошаљи слугама Својим Духа Светог да би загрејао срца њихова љубављу Твојом и упутио их на сваку истину и добро. Господе, хоћу да Твој мир почива у свим људима које си толико заволео да си и Сина Свог Јединородног дао за спасење света. Господе, даруј им благодат Своју како би Те у миру и љубави познали и заволели и рекли као апостоли на Тавору: Господе, добро нам је бити са Тобом”. (Старац Силуан)

Мир Христов је веома драгоцени дар човеку. Господ је рекао за Себе да је смирен и кротак у срцу и да ће људи једино тако наћи спокој душама својим уколико стекну тај мир. А тај мир се стиче смиреним мислима, кротошћу, а пре свега љубављу према непријатељима. Ако свима будемо желели спасење, имаћемо мир. Христов мир није као онај који нам даје овај свет. Он се разликује у квалитету, јер је плод благодати, а не душевних сила или неких посебних техника. У миру Христовом срце се не боји ничега, јер се такав човек потпуно предао вољи Божијој.

Мир долази од Бога, а губи се због греха. Грешан човек, обузет страстима не може имати мир, нити радост. У души таквог човека влада немир, страдање и тескоба. Заволимо ближње и имаћемо мир као неотуђиво благо.

Човек може да попије гомилу лекова и измења стотине терапија у жељи да нађе мир, али док не заволи понижења, неће стећи мир. Дух Свети нам дарује мир када Христа задобијемо у своме срцу. Тада наступа нова реалност која нам отвара двери Раја још овде на земљи.

 

Поезија Милоша Димића одише таквим миром, јер он изгара на пољу подвига, укорењује се у Цркви Христовој и из те сигурне луке шаље надахнуте стихове свима нама на утеху.

 

Протојереј Владимир Трошић

 

Мир Христов по Светом Јовану Златоустом

 

Свети Јован Златоусти се у химнографији Цркве назива „свезлатна уста Христова”.

То значи да је овај васељенски учитељ и просветитељ имао у себи беседећег Христа и да је Христос своје вечне истине најбогоречитије исказао кроз свештеног Златоуста. Говорећи о миру овај Свети Отац нам златоречиво и златоумно благовести:

„Ништа друго не доноси мир нашој души као познање Бога и стицање врлине. (…)

Тајна (Божанствене Литургије) је Тајна мира. Ништа није равно миру и слози. Зато и отац (=Епископ) не улази претходно у трон (=Епископски у храму) док свима у молитви не да мир (говорећи: Мир свима!) И кад устане, не почиње нам науку (=проповед), докле нам свима не да мир”. Затим Златоусти Пастир говори како нам и ђакон моли од Бога

„Анђела мира”, а „када нас отпушта са Сабора (=Свете Евхаристије), то исто нам у молитви жели: У миру изиђите! И уопште ништа није могуће ни рећи, нити учинити без мира, јер он је хранитељ наш и мајка наша. Али мир по Богу, који је од духовне слоге и сагласности. (…) Зато свуда Цркву следујмо

 

 

са   тачношћу  изабирајући   више   од   свега љубав и мир. Само једно тражим, наставља Златоусти, да у миру и слози све чинимо, (док) Цркву цепати и свадљиво се понашати, и стварати раздоре, и себе стално лишавати сабора (=Литургијског сабрања) неопростиво је и достојно је осуде и многе казне”. Зато држећи у ризници свога ума благо ових златних речи, чувајмо их од лопова заборава, и идимо увек за Христовим вишњим миром, јер је Он сам наш једини истински Мир. У Светој Литургији се преко тридесет пута помиње реч мир. Нека стога сав наш живот увире у Литургију и из Ње извире, а све између две Литургије нека буде проткано благодарењем Богу, Миротворцу нашем, и молитвом Њему, Миродавцу нашем. Ето, баш то нам поручује и књига „Христов мир” нашег      христољубивог             и     мирољубивог песника Милоша Димића.

 

Вукосав Илић