СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА ПРОТЕ ДРАГАНА ДЕШИЋА
„Живот је прича коју ни најмаштовитији писац не
може да напише“
Исак Бабељ
Пред нама је једна, наизглед, једноставна прича, писана руком једног, такође наизглед, обичног срп- ског сеоског свештеника, а заправо је у њој све не- обично и беома сложено… Њу није писао прота Дра- ган Дешић, њу је писао живот, кроз перо проте Дра- гана и судбине његових јунака. Стављајући себе у улогу посматрача и сведока, аутор нам приказује, како ништа не бива онако, како се очекује да ће бити, повремено потврђујући пословицу која каже: Човек снује, Господ одлучује. Држећи читаочеву пажњу, отац Драган, на један ненаметљив начин опомиње на своју професију и свештеничку службу, описујући животе својих пријатеља, које прати од детињства и који пролазе кроз потпуно неочекиване обрте: успо- не, падове, покајања, уздизања и опет и опет све из неког новог почетка. Искушења кроз која пролазе ње- гови јунаци су потпуно различита, како и њихове ре- акције, а сходно њима происходи и њихова лична срећа, до које се, неумитно, долази покајањем за лош одговор на дато искушење. Не оптерећујући својом
службом, писац нас уплиће у најразличитије ситуа- ције, од ситних до најтежих грехова, и од безначајних до великих подвига, као и од велике среће до неверо- ватне трагедије, које свакога од нас вребају у сваком моменту наших живота.
Као искусни исповедник, протојереј Драган Де- шић нас својим приповедањем, припрема и уводи у колективну и појединачну исповест истовремено, јер свако од нас се може пронаћи у било ком сегменту живота његових јунака, па и у улогу слушаоца коју је прота Драган задржао за себе, делећи судбину актера ове занимљиве и лако читљиве књиге, која на мо- менте подсећа на сценарио једног озбиљно тешког, али лако гледљивог и свима разумљивог филма, већ на прво гледање.
Искрено препоручујем ову књигу сваком добро- намерном читаоцу, јер је писана са баш таквом, ис- креном и добом намером, попут проповеди најбољих мисионара.
На многаја лета!
У Београду, 4/17. априла 2024. Миша Матић, публициста и писац
Протојереј-Ставрофор Драган Дешић рођен је на Светог свештеномученика Харалампија, 1956. године Господње у Стамници код Петровца на Млави. Ос- новну школу је завршио у Петровцу, а богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Рукоположен од стране епископа браничевског и постављен за свештеника у Кучеву, 1. септембра 1978 год. а већ 1. марта 1980. године прелази на парохију барску у Барама, општина Пожаревац, где службује до одласка у пензију 2021. године.
Свој први роман „Путовање које траје“ штампа о своме трошку 2020. године и комплетно издање по- клања, пре свега својим парохијанима, па потом род- бини, пријатељима и другима који воле писано слово. Због такозване пандемије обећане промоције су изо- стале.
„Ми се нисмо упознали, ми се знамо“ је његов други роман – приче где покушава да на разумљив начин опише истините исповести особа за које није морао да их „добро“ упозна, али засигурно је да их је препознао. Свака од њих је носила своје бреме у пе- риоду његове дугогодишње службе. Ова књига је изашла је из штампе 2023. године.
На наговор једне упорне драге особе истовре- мено пише једну малу књижицу „Отац Тадеј и ја“, о његовом односу са овим светим човеком, који је тра- јао пуних 36 година.
„Пролеће у новембру“ је његов трећи роман где прати његова два пријатеља и њихове животе више од педесет година. Пета књига која је истовремено пи- сана у краћем периоду чека своје издање.