У припреми збирка пјесама “ДЈЕЦА ОВОГ ВРЕМЕНА“ аутора Слободана Врховца

 

КАДА ДУША ПРИОНЕ ЗА ПАПИР

 

 

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

 

Поезију о. Слободана Врховца читала сам много пре него сам и могла помислити да ћу, у неком будућем времену, добити прилику и поверење да будем један од рецензената Слободанових песама, нових рукописа. Како је већ давно речено да људи не бирају књиге него књиге људе, исто тако мислим у случају рецензија. По својим књигама судећи, просто сам осећала која би душа могла разумети, не оно што сам написала већ оно што сам желела да  поручим, оно што желим оставити као траг. Тако верујем да је, на исти начин, овај рукопис поверен мени да га међу првима читам и будем део његовог пута до читалаца.На томе сам веома уахвална аутору ове књиге.

„Дјеца обољелог времена“ свој  пут до крајњег одредишта, читалаца, проналази у правом тренутку. Тренутку човековог духовног страдања, мисленог пада, немира и неспокоја међу браћом и сестрама.

Слободан о свему говори, опомиње али о свему пева. Песмом покушава скренути пажњу на Светлост која је увек присутна и биће навек, потребно је само срцем да гледамо.

 

// И ко би се надао

да ће и међу њима,

Свеци да се рађају…

Да свијетле и Богу да угађају?//

 

-казује Слободан у песми по којој је насловљена књига. „Дјеца обољелог времена“ увек требају имати ово на уму. Увек. Убеђена сам, да ће свако понаособ, уколико је изгубљен, пронаћи пут, хришћански пут да би се као народ вратили себи и Господу. То и јесте основна порука ове књиге поезије. Аутор, не само да нам поставља питања о нашем властитом постојању већ нам даје и одговоре на та питања. Даје нам наду , смисао и сврху у свету који је често окрутан, збуњујући и конфузан. Кроз своју поезију, аутор даје духовну храну и читаоца поји на извору духовног надахнућа, Љубави, Вере, Наде…Аутор нас, из песме у песму позива, моли да пригрлимо своју душу и да се бринемо о њој као о малом детету.

Као истински родољуб, помиње и сва наша страдања и опомиње да никада не заборавимо, али да опростимо. Свима и све. Сва наша страдања, свако место, сваки педаљ ове земље, сваким словом брани свој народ, оплакује га и са њим се саосећа. Песме посвећене свом народу и Отаџбини, прожете су снажним осећајем националног идентитета и припадности, али и храбрости да песмом, из свег гласа, казује о сваком злу које нас је задесило. Свака песма је поносна и подсећа нас на важност очувања традиције, вере, културе али и мира међу људима. Када пева о Отаџбини, аутор враћа осећај поноса и љубави онима који су их изгубили у овом, за њу, изразито тешком времену. Радујем се што пева о томе, јер је наша Отаџбина све више куђена, нападана и угњетавана, духовно поготово. Радујем се, јер све што је написано, биће и сачувано од заборава.

Сваком песмом, аутор ће преплавити читаоца снажним осећањима, духовне чврстине и суптилности истовремено, дајући нам тако прилику да се дубље повежемо са унутрашњости свога бића.

У песми „Мајка“ казује:

 

// Снажна као Небо,

њежна као вјетар који лелуја косу.

Умиљата као јагње,

као ваздух потребна.//

Када  помислите да је мајка испричана свим могућим речима и метафорама, опевана сваком речју и емоцијом, прочитате стих као овај и схватите да је Мајка, како љубав, тако и инспирација непресушна. Ако је Мајка као Небо снажна, постоји ли ико, осим Неба, снажнији од ње?! Певајући Небу и Мајци, ми песмом оплемењујемо душу сваког који чита.

Свака песма у  овој књизи,  читаоца ће подстицати и на размишљање и на самопромишљање. Она се тематски дотиче више аспеката живота, духовности, самоспознаје, смисла живота али, изнад свега, љубави. Љубави као најплеменитије особине.

Једна од највећих вредности ове књиге је начин на који аутор успева пренети своју дубоку емоцију о свему што пише, поготово што успева пружити утеху која нам је данас и те како потребна. Љубав, Вера, Нада и топла, људска реч.

Књига поезије „Дјеца обољелог времена“ оздравиће сваку душу, оплеменити свачије срце и пробудити љубав, ојачати веру, вратити наду, такође пробудити национални понос. Нека јој је срећан и благословен пут до читалишта и на радост сваком ко је чита.

 

 

Неда Гаврић

књижевник и новинар

у Бањој Луци

  1. октобра. На Дан Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља
  2. Љета Господњег

 


 

 

 

 

ПОЕТСКА СВИЈЕЋА СРПСКОМ СТРАДАЊУ

– поетски вапај свецима –

 

Збирка пјесама “ ДЈЕЦА ОВОГ  ВРЕМЕНА“ обухвата, на себи својствен начин, теме српског страдалништва од Косовске битке до претходног грађанског рата на нашим просторима тј до родољбивих пјесама посвећених отаџбини Републици Српској.

С обзиром на то да је данас дан Митровских задушница , морам да напишем утисак да је пјесма ДЈЕЦА ОВОГ ВРЕМЕНА за душу страдале српске дјеце у овом вијеку и свих који су жртвовани због болесних идеологија које пропагирају насиље и рат, мржњу али и за спасење и опстанак нових генерација које се морају присјећати прошлости да им се не би поновила.

Напријед наведено потврђује се пјесмом “ЗЕМЉА МУЧЕНИКА СВЕТИХ“ гдје аутор спаја у једној пјесми старца Вукашина Клепачког и новомученика Слободана истичући узвишеност њихове жртве али и њихово сијање у Царству небеском јер су овјенчани ореолом непролазне славе.

Аутор у тој пјесми подсјећа на страдање Шарговачких ђака у 2. свјетском рату али подсјећа на дјечака новомученика Слободана, који је мученички страдао у претходном грађанском рату у БИХ ( 1992-1995.)

Најбољи лијек за све нас који живимо у овом времену, ма како га назвали, обољелим или до бола огољелим јесте Христос јер “Не требају здрави љекара, него болесни“.

Иако говри о многим страдањима ова збирка биће поетски мелем на многе  ране нашег националног бића. Аутор, поред свих неправди које су га нагнале да пише о страдању свог народа, није затрован мржњом, него поручује  да жели да престану сва страдања.

‘’Мoлим се да престану ратoви,

крв да не леди у жилама

и да вријеме у коме живим добије смисаo.”

 

Да се људи врате Бoгу

и да се Божија мисаo усели у њихова срца и њима да влада,

да човјек човјеку брат буде и више да не страда.“

 

У вртлогу свјетских дешавања, гдје глобализам брише разлике тј реалтивизира вриједности на којима су почилване тј почивају националне државе, на удару су све државе нације, па тако и наша:

 

“Хтјели су да униште отачбину српску

Србина сваког ухвате за гушу,

светиње његове поруше и спале

и да му ишчупају православну душу.“

 

Аутор указује на неправде у свијету изазване политичким разлозима али и многим другим.Надамо се и вјерујемо да ће Срби имати довољно способности и Божије помоћи да  сачувају вјеру и све битне одлике нашег  идентитета , а да ће за то вријеме поезија попут Слободанове бити светионик који обасјава, указује, опомиње и подстиче  на све што је свето и узвишено, прије свега да останемо на путу Хришћанства тј Светосавља и Православља.

Могао бих сигурно издвојити још многе пјесме са својим порукама и поукама али остављамо читаоцима да они сами доживе ову књигу, а у њихово дубоко разумијевање  Слободанове поезије уопште не сумњам.

За крај овог кратког излагања навео бих Његошеве стихове:

“Без муке се пјесма не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине
нит’ догори нити свјетлост губи.“

 

Дејан Спасојевић, дипл.правник
Главни и одговорни уредник

4.11.2023.године, Зворник

 

 

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

U pripremi roman “ OŽILJCI NA DUŠI“ autorke Jovane Čebo

Исцељење кроз љубав у роману ,,Ожиљци на души” ауторке Јоване Чебо   ,,Најјаче душе се …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *