АСинфо: Реците нам најприје нешто више о себи?
Данијела Калезић: Ја сам особа која слуша срце, која вјерује да се све у животу дешава са разлогом и која се сваког дана труди да буде боља верзија себе. Исправка себе је процес који се никада не завршава.
АСинфо: Од када се бавите писањем, виђели смо да је ваша прича прошла на конкурсу за зборник крактих прича и пјесама АСоглас издаваштва…
Данијела Калезић: Још од малих ногу обожавала сам да читам стрипове и збирке ђечијих прича и пјесама. Касније сам доста читала разну литературу и то је учинило да развијем дар писања, поготово прозе. У школи, на часовима српског језика, увијек сам читала своје саставе пред разредом па се моја професорица надала да ћу наставити књижевност. Међутим, животне околности одвеле су ме на на другу страну, али никада нисам престала да његујем тај дар у себи. Жеља ми је да једног дана напишем књигу или сценарио за серију или филм. Оно што ми се не свиђа је што данас свако пише а бестселери постају књиге испразне тематике. Суштински је важно какву поруку писац преноси на читаоца, тако да не бих могла да пишем о нечему што не мотивише и не дира у срце оног који чита. Ако књига утиче на друге људе тако што им помогне да се осјећају боље, да пробуде вјеру и наду у себи, то је онда изванредна ствар. Захваљујем се АСоглас издаваштву што је објавило моју причу, то ми је велики подстицај за даље.
АСинфо: Сазнали смо да се бавите и сликарством, да ли је дар за умјетност универзалан па си успјела спојити писање и сликање или је сликање нешто на чему си посебно радила кроз школовање и друге видове усавршавања?
Данијела Калезић: Да, дар за умјетност је универзалан, само што је код неког једна врста умјетности израженија у односу на другу. У умјетности, само таленат скопчан са упорним радом и посвећеношћу доноси резултате. Тако и у сликарству, што више вјежбаш све си бољи. Иако имам дара за сликање, нисам се довољно томе посветила, те оно остаје хоби, који код мене зависи од налета неког специфичног расположења. Обично цртам када сам романтичног расположења.
АСинфо: Шта је то што човјека чини потпуном личношћу?
Данијела Калезић: Љубав. Љубав човјека чини потпуном личношћу. Сви ми трагамо за љубављу не знајуци како она заиста изгледа. Проблем је што данас људи прихватају неке јефтине замјене за љубав и неминовно, доживљавају раочарање. Човјек је и духовно биће, да му дате цио свијет он опет не би био задовољан, јер само љубав испуњава све његове потребе и покрива све недостатке. Љубав се гради постепено, кроз веома дуг период, кроз многе жртве и одрицања за оног другог. Ми нисмо пожртвовани нити саосјећамо са својим ближњима, љубоморно и себично навлачимо оклопе на срца мислећи да се штитимо, не знајући да тако затварамо врата извору живота да се усели у нас. Јер љубав не трпи егоисте и таквима се не открива. Глобалистичка хоботница нам сервира и намеће као стандард, да је срећа у материјалном стицању и да је испољавање осјећања слабост а не природна потреба бића. Таква константна пресија да човјек буде машина и да заборави на оно једино што је истински важно, створила је једно катастрофално стање у друштву, које за посљедицу има поремећене међуљудске односе и колективно лудило. Ипак, има наде јер и даље има пуно људи који знају да воле. Овај свијет постојаће док год постоји и једно створење које воли.
АСинфо: Сматрате ли да умјетник кроз своје перо, оловку, четкицу или на позоришној сцени може да направи прогресију којом ће допријнијети садржајнијем друштвеном амбијенту?
Данијела Калезић: Не само да може него је тај утицај толико јак, да видимо директну везу између културе и стања у друштву. Што финија култура то здравије друштво, што изопаченија култура то болесније друштво. Довољно је упоредити ђетињство које је имала моја, а поготово старије генерације, са ђетињством данашње ђеце. Умјетник са здравим погледима на живот итекако доприноси бољем и садржајнијем друштвеном амбијенту. Нажалост, они су врста у изумирању, зато је на нама младима велика одговорност, а без претјеривања, и на самом нашем народу јер смо у односу на остале сачували колико толико неке нормалне вриједности, које ће се вратити поново кад се свијет засити лажне, могу слободно рећи, идолопоклоничке културе.
АСинфо : Колико матреијална подршка средине и друштва утичу на културу, да ли се улаже довољно како би се подстакло стваралаштво?
Данијела Калезић: Не улаже се довољно и то је велика штета. Видимо колико друге земље улажу у своју културу и промовишу је кроз фимове и друге видове умјетности, а сигурно у томе нису богатији од нас. У подстицању стваралаштва држава је кључни фактор. Нажалост, она се последњих деценија труди да избрише из свијести народа љепоту његове културе и историје, увозећи и подржавајући некакве накарадне обраце понашања и живљења. Срећом, финансирање и подршка средине немају пресудан утицај на стваралаштво јер свако од нас појединачно може да утиче на цјелокупну културу, тако што ће гајити у себи осјећај за лијепо и сачувати оне праве људске вриједности.
АСинфо: Можете ли рећи нешто више о томе и о томе како ви доживљавате Његоша, да ли постоји нада да ће се на Ловћен вратити црква, зна се да је Његошева последња жеља била да га сахране код мале цркве на Ловћену…мислите ли да је рушење цркве неправда према Богу и према народу и према самом Његошу…
Данијела Калезић: Велика је неправда сто не почива тамо гђе је желио и сто је та црква срушена. Његош је много више од пјесничког генија, он је пророк који је савршено разумио величину духа нашег народа који је толико страдао, а никада није изгубио вјеру у побједу добра, зато се сваки пут после страховитих падова уздизао до неслућених висина. На нашу несрећу, одрекли смо се наших педака и добровољно се дали у ропство непријатељима, који се под маском пријатеља представљају као наши добротвори. Једни су нас освајали мачем а други шареним лажама, с тим да су ови други далеко перфиднији и опаснији. Није само Његош посрамљен и одбачен него и сви остали наши славни преци, наша вјера и традиција и то нам се сада враћа као бумеранг у виду неслоге и раздора. Ипак, посто је дух предака уткан у наше гене и само чека час да се активира, вјерујем да ћемо доћи к себи и засијати сјајем Његошеве Црне Горе. Тада ћемо бити у стању да испунимо његов завјет и вратимо цркву на Ловћену.
АСинфо.Инфо/ Дејан Спасојевић