Оливер Јанковић је аутор чија је збирка прича освојила 2.мјесто на нашем овогодишњем конкурсу за најбољу необјављену збирку прича.
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Оливер Јанковић је рођен 1957. године у Београду где је завршио студије на Филолошком факултету – славистику, на групи за пољски језик и књижевност. Пише поезију, прозу, драме и радио драме за децу и одрасле. Такође се бави и књижевном критиком. Објавио је следеће књиге: Мит и завичај (2000, монографија, коаутор), Морска звезда (2000, приче за децу), Распродаја душе (2005, приче). Глас ствари (2008. песме за одрасле), Талија и Мелпомена (2010. песме за одрасле) Два реквијема и прегршт живота (2015, песме за одрасле). Електронске књиге: Још један дан до вечности (2014, научно-фантастичне приче) Drachentrilogie (Змајска трилогија, сликовница на немачком језику, 2015.) Драмска дела: Мајор Гавриловић (монодрама, Сомбор 2001.), Најважнија унука на свету (монодрама за децу, Нови Сад 2001). Дискреција загарантована (монодрама за одрасле 2007.) Мој деда Хогар (позоришна представа за децу, Београд, 2018.) Срећан крај (2019, роман за децу у здању Лагуне) На Радио Скопљу, Радио Београду и Радио Новом Саду емитовано му је дванаест радио драма за децу и одрасле. У емисији првог програма Радио Београда Добро јутро децо емитовано му је 4 циклуса по 12 кратких прича. Живи и ради у Београду. Члан је УКС и Београдског Афористичарског Круга.
Оливер Јанковић (Београд, 1957) је српски књижевник и песник.
БИОГРАФИЈА
Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за пољски језик и књижевност. Пише прозу, поезију, драме и радио драме за децу и одрасле. Преводи са пољског и руског језика. Такође се бави и књижевном критиком. Превођен је на македонски, пољски и енглески језик. Члан је Удружења књижевника Србије
ДЕЛА
Проза
- ”Мит и завичај”, монографија, коаутор (2000)
- ”Морска звезда”, приче за децу (2000)
- ”Распродаја душе”, приче (2005)
Поезија
- ”Глас ствари” (2008)
- ”’Талија и Мелпомена” (2010)
Драмска дела
- ”Мајор Гавриловић”, монодрама (2001)
- ”Најважнија унука на свету”, монодрама за децу (2001)
- ”Дискреција загарантована”, монодрама (2007)
Радио драме емитоване на Радио Београду
- ”Мадалена” (1988)
- ”Битка код Черњигова” (1993)
- ”Голубићи” (1998)
- ”Последња битка мајора Гавриловића” (2000)
Радио драме емитоване на Радио Скопљу
- ”Дан у луна парку” (1987)
- Боцко, жућко и тужна печурка” (1988)
- ”Мадалена” (1989)
- ”Јонија, земља музике” (1990)
- ”Бела планета” (1994)
- ”Мађионичари” (1994)
- ”Етички принцип” (1995)
- ”Зимска бајка” (1996)
- ”Горки мед” (1996)
Радио драме емитоване на Радио Новом Саду
- ”Тужна печурка” (2004)
- ”Прашина времена” (2005)
ОСВРТ НА СТВАРАЛАШТВО
Почетак мог стваралаштва, као што то обично бива у младости, обележила је поезија. Сублимисаног песничког исказа, углавном рефлексивна инспирисана језиком као таквим, позориштем, Словенима. Међутим, стицајем околности и потребом да сама поезија сазри и да ”сазрим” ја као аутор, прву, другу и трећу књигу поезије објавио сам много касније.
Напоредо са поезијом почео сам да пишем радио драме за децу и одрасле. Оне су биле извођена на Радио Скопљу, Радио Београду и касније на Радио Новом Саду. Склоност ка радио-драмској и драмској форми дугујем мајци која се у краћем периоду после Другог светског рата бавила глумом у позоришту у Сремској Митровици а такођа је и писала драмске текстове.
Срећна околност је ако писац може да пише различитим жанровима, јер бављење једним јединим жанром може на крају да досади. После низа радио-драмских дела од којих су нека била и награђена, свој стваралачки фокс усмерио сам ка прози. У почетку су то биле научно-фантастичне приче а касније реалистичке приче са примесом магијског реализма или мистике.
Дело једног писца актуално је све дотле док се у њему може назрети запитаност и зачуђеност феноменима стваралаштва и живота. У сталном усавршавању писца као јединке и покушајима да се о тим феноменима каже нешто ново и суштинско видим и саму сврху стваралаштва.
Оливер Јанковић