Почетна / Дјела / Uskoro roman “BISER NA OBALI“- Dragana Miljković

Uskoro roman “BISER NA OBALI“- Dragana Miljković

Dragana Miljković, književnica i pesnikinja rođena je u gradu na Veternici jedne lepe jeseni. Ljubav prema poeziji i pisanju gaji još od ranih školskih dana. Dobitnica je brojnih pohvala i priznanja širom Srbije i regiona.U februaru 2017. god. objavila je svoju prvu samostalnu knjigu poezije pod nazivom „Srce koje se zaljubljuje lako“, a u septembru iste godine i drugu pod nazivom „Melodije tišine“ Jula 2019. god. svetlost dana je ugledala i njena prva knjiga za decu pod nazivom „30 priča za laku noć“. Njene pesme i priče objavilo je više od četrdesetak zbornika. Voli prirodu, decu, putovanja, životinje, umetnosti i lepotu i posvećuje im se nesebično.Dugi niz godina živi na relaciji Srbija-Amerika.

RECENZIJA:

Snaga molitve i praštanja

„Možda je potrebno vratiti se na sam početak. Čuti prvobitnu reč – LJUBAV, doživeti je ponovo, istinski. Shvatiti je kao glavnog pokretača sveta. Da nam ljubav bude put i da se više nikada ne izgubimo!”
— Meša Selimović

Uzimajući u ruke najnoviji roman naše spisateljice Dragane Miljković, otvaramo ne samo novo poglavlje i stremljenja u njenom stvaralaštvu, nego i mnogobrojne dileme koje muče savremenog čoveka čvrsto vezanog za tradicionalno nasleđe, a sa ogromnom željom da ga potčini modernom shvatanju i odene mu novo ruho. Miljkovićeva koristi klasičnu proznu naraciju, pripoveda u trećem licu sa umetanjem stvaralačkog dijaloga, oživljavajući radnju romana, gotovo kao na filmskom platnu.

Tri drugarice, tri različita karaktera, tri zasebne priče koje se stapaju u jednu. Jedna priča, glavna, okuplja ostale oko sebe, uvodeći nove likove i integrišući ih u multifunkcionalni tekst. Tekst koji ima za cilj da predstavi realističnu sliku života mladog čoveka pokazujući nam istovremeno sve prednosti, ali i mane savremenog poimanja ljubavi, porodičnih odnosa, prijateljstva, moralnih vrednosti i pogubnosti, a i dobrobiti komunikacije preko društvenih mreža.

Na samom početku ona uvodi likove u priču, obaveštavajući nas o predstojećim događajima. Tri najbolje drugarice Ana, Sanja i Marija kreću na odmor u poznati gradić u Grčkoj, na obali Egejskog mora, u Paraliju. Ne sluteći da će im taj odmor doneti mnoštvo novina, naposletku i novih ljubavi i razočarenja. Svoj romaneskni postupak ljubavnih Miljkovićeva obogaćuje večitim dilemama i oponentima ljubavi i vere, ljubavi i praštanja, ljubavi i banalizovanja njenog postojanja. Vrednost ljubavi prelama se kroz prizmu i ispituje i sa kritičko-moralnih aspekata. Mlada devojka Ana na letovanju upoznaje muškarca koji u početku deluje kao otelotvorenje njenih snova, da bi se nadalje prikazivao u sve negativnijem svetlu. Glavna junakinja biva uvučena u kovitlac snažnih emocija, provodeći dane na emotivnoj klackalici izmedju tuge i sreće, koja je uvek u zavisnosti od odnosa u kojima se nalazi sa voljenim čovekom. Neočekivane situacije i obrti, koje naša spisateljica znalački komponuje u formu romana i koristi priliku da svaku pojavu prokomentariše u vidu saveta za čitaoca. Nesumnjivo je da ona vrlo vodi računa o svom čitaocu i da mu posvećuje pažnju, što možemo sagledati u njenoj težnji da razume sva talasanja čovekove ličnosti, da ukaže kako okolina u kojoj čovek živi utiče na njegov razvoj i mentalnu higijenu, da razume i uteši poročne, posrnule i neshvaćene.

Bitan oponent ovom modernom romanu je pitanje vere, veroispovesti, kao i tradicionalno shvatanje braka. U jednom momentu glavna junakinja svoju pravoslavnu veru izdiže iznad ljubavnih osećanja, spremna na momente da se zbog nje i odrekne ljubavi. Ona postaje poprište misli i rasprava o braku dvoje ljudi različite vere. Pisac se trudi da opiše mentalitet i današnje poimanje odnosa ljudi različitih veroispovesti, gde imamo mišljenje jednog Grka koji oštro osudjuje mešovite brakove, mišljenje devojaka i iznad svega mišljenje naratora koji upućuje na izjednačavanje ljudi po ličnosti, a ne po veri i nacionalnoj pripadnosti. Glavni tok priče do kraja romana presecaju te manje, koje prate živote i dešavanja ostalih likova, da bi se u poslednjem poglavlju sve stopile u jednu i odmrsile klupko neobičnih situacija i dilema u koje gotovo iz minuta u minut upadaju likovi romana. Činjenica koja je istaknuta u središnjem delu ovog romana je da se patrijarhalne vrednosti i novo doba mogu pomiriti u nekim tačkama, da jedino ako se vodimo tim vrednostima ostanemo na pravom putu i ako verujemo i molimo se, molitva će nam biti uslišena. “Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se“ (Jevanđelje po Luki, glava 11:9-10) Ovo je pre svega roman molitve i praštanja. Roman koji će ogoliti dušu svakog čitaoca, vratiti ga onom prvobitnom, istinskom osećanju koje nam je sa rođenjem dato, osećanje istinskog saosećanja sa svakim čovekom, podsećajući nas da tudje boli su i naše boli. A to nam u ovom vremenu surovog materijalizma itekako treba. Spisateljica nam je snagom svoje reči pokazala da možemo i u ovom modernom dobu negovati božanski plamen u svom srcu, da možemo biti blagi i razumni i svakog čoveka snagom svoje volje i lepotom svog bića nagnati da se vrati na pravi put. A to sve ne bi bilo moguće bez ljubavi. Ona je glavni pokretač svega, onaj mikrokosmos u čovekovom makrokosmosu, malena iskra, ali velika buktinja koja greje srca naših bližnjih, koja naposletku može ogrejati svakog ko poželi da se u njoj ogleda. Ljubav je ta središnja tačka koja pokreće radnju u ovom romanu, koja omekšava naraciju i svaku grubu crtu likova koja iza njihovih reči proviri. Ljubav i molitva. Dva indikativna momenta koja slave ljubav su -momenat susreta Dejana i Ane kod crkve sagrađenoj u slavu Svetoj Fotini Samarićanki u Paraliji, a drugi krunisanje ljubavi pod Ostrogom. Molitva se nadnosi kao plašt nad ljubavi, čuva je od nevolja, teši i prima u svoje okrilje kad je napuste svi. Ako bismo tumačili naslov romana, svakako bismo došli do zaključka da je upravo svetinja u Paraliji taj biser Egejske obale. A možemo slobodno podsetiti na još jedan biser, gorski biser, manastir Ostrog. I neka niska od tih bisera bude ljubav, svemoćna, negordeljiva i blaga.

I kao završnu reč, a da ne otkrijem sve čitaocima, mogu sa zadovoljstvom preporučiti ovu knjigu, s obećanjem da će u njoj pronaći neka pitanja i odgovore koji ih tište i koji su deo svakodnevnog života. Mogu pronaći mnoštvo korisnih informacija, saveta, pouka. Ovaj roman je pre svega i poučno štivo. Pored svog iskonskog izvora sa kojeg potiče ljubav, a praštanje i molitva stoje kao čuvari ljudske duše, čitanjem ovog dela u vašem srcu zasijaće biser, kao onaj što je na obali pod suncem skliznuo iz školjkinog oklopa, isti onaj biser koji postoji u svakom našem oklopu, samo ga trebamo pronaći. I potruditi se da ga nikada više ne izgubimo.

Nevena Milosavljević,

profesor Srpske književnosti i jezika

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми збирка пјесама “ИЗ ПЕРА ЧИКА ПЕРА ОД ОСТРОГА“- Петар Милатовић

С овим рукписом Петар Милатовић учествовао је на конкурсу за овогодишње Дринске књижевне сусрете, а …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *