Почетна / Интервју / ИНТЕРВЈУ СА АЋИМОМ ТОДОРОВИЋЕМ, КЊИЖЕВНИКОМ

ИНТЕРВЈУ СА АЋИМОМ ТОДОРОВИЋЕМ, КЊИЖЕВНИКОМ

ШТА ГОД РАДИЛИ, ПА И ПИСАЛИ, ТРЕБА ГРАДИТИ ЗАЈЕДНИЦУ СА ЖИВИМ БОГОМ

Разговарамо са српским књижевником Аћимом Тодоровићем, чланом Удружења књижевника Републике Српске и  Удружења књижевника Србије. Тодоровић је био и предсједник жирија за најбољу књигу поезије на протеклим  4. „Дринским књижевним сусретима“  2020. године.

АСинфоГосподине Тодоровићу познати сте широј књижевној јавности као романописац, али и одличан пјесник. Ако  кажемо да,  често, дајете своје мишљење књижевницима за  њихове књиге, те да сте у саставу жирија на разним књижевним конкурсима и на крају, да сте више пута награђивани за своја књижевна дјела, онда се намеће питање да ли је потребно да Вас поближе представљамо публици, или да ли Ви треба да нешто кажете о себи?

Аћим Тодоровић:  Користим прилику да Вас поздравим и све читаоце  и пратиоце АСинфо портала и да изразим задовољство што могу да Вам одговорим на Ваша питања.

Поред свега што сте навели и лијепо ме представили, увијек постоји, понешто, што књижевник може о себи да каже , али и да прећути одређене ствари ако нису сазреле за јавност-читалачку и књижевну публику.

Можда је важно рећи, да у провинцијама и малим срединама, гдје медијска свјетлост ријетко или никако долази, има изузетних писаца који живе и стварају квалитетна књижевна дјела.

Надам се да сам овом реченицом много тога рекао и одговорио на Ваше питање.

АСинфо:  Познато нам је да сте објавили квалитетна књижевна дјела како прозна (романе), тако и поетска (збирке поезије), али и одређена мишљења и критике у виду есеја,  огледа, приказа, интервијуа..итд.  Да ли издвајате неко Ваше дјело као посебно за Вас, публику и уопште књижевну јавност?

ШТА ГОД РАДИЛИ, ПА И ПИСАЛИ, ТРЕБА ГРАДИТИ ЗАЈЕДНИЦУ СА ЖИВИМ БОГОМ

Разговарамо са српским књижевником Аћимом Тодоровићем, чланом Удружења књижевника Републике Српске и  Удружења књижевника Србије. Тодоровић је био и предсједник жирија за најбољу књигу поезије на протеклим  4. „Дринским књижевним сусретима“  2020. године.

АСинфоГосподине Тодоровићу познати сте широј књижевној јавности као романописац, али и одличан пјесник. Ако  кажемо да,  често, дајете своје мишљење књижевницима за  њихове књиге, те да сте у саставу жирија на разним књижевним конкурсима и на крају, да сте више пута награђивани за своја књижевна дјела, онда се намеће питање да ли је потребно да Вас поближе представљамо публици, или да ли Ви треба да нешто кажете о себи?

Аћим Тодоровић:  Користим прилику да Вас поздравим и све читаоце  и пратиоце АСинфо портала и да изразим задовољство што могу да Вам одговорим на Ваша питања.

Поред свега што сте навели и лијепо ме представили, увијек постоји, понешто, што књижевник може о себи да каже , али и да прећути одређене ствари ако нису сазреле за јавност-читалачку и књижевну публику.

Можда је важно рећи, да у провинцијама и малим срединама, гдје медијска свјетлост ријетко или никако долази, има изузетних писаца који живе и стварају квалитетна књижевна дјела.

Надам се да сам овом реченицом много тога рекао и одговорио на Ваше питање.

АСинфо:  Познато нам је да сте објавили квалитетна књижевна дјела како прозна (романе), тако и поетска (збирке поезије), али и одређена мишљења и критике у виду есеја,  огледа, приказа, интервијуа..итд.  Да ли издвајате неко Ваше дјело као посебно за Вас, публику и уопште књижевну јавност?

Аћим Тодоровић: Тешко се писцу одредити о својим књижевним дјелима које му је драже или квалитетније, то би требало да ради  стручна књижевна  критика, читалачка публика и уопште јавност. Задовољан сам својим књижевним стваралаштвом у оној мјери у којим сам временима стварао које дјело. Све моје књиге имају провјерен легитимитет кроз стручна мишљења књижевних критика рецензената, а они су веома познати на српској књижевној сцени. Затим ако још неко написано дјело добије неку од награда-признања,  и на крају ако публика препознаје и тражи  књиге, онда је сасвим јасно да сам успио.

Што се тиче дјела, предлажем да се читалачка публика упозна са мојим историјским романима „Људи вучије крви“ и „Јаук гробне тишине“.  Моја поезија, такође, заврјеђује да се чита, а ако бих давао препоруке за огледе и критике, свакако бих ту предложио  „Ћирилица у српском народу као Библија у хришћанству“, „Народ који своју историју баци пред вукове остаће непросвијетљен народ“, затим оштра критика на књигу Абдулаха Сидрана  „Орање мора“ , оглед на књижевно дјело српског писца Добрила Ненадића …итд!

АСинфо: Рекли сте да су Вам критике и рецензије дали познати српски књижевници и критичари, да ли нам можете рећи пар њихових имена?

Аћим Тодоровић: Подугачак је списак српских књижевника који су писали о мом књижевном стваралаштву, али ја ћу поменути само пар њих који су били рецензенти неким од мојих књига: Љубомир Зуковић-академик, Проф. др Цвијетин Ристановић, Др Иван Златковић, Мр Милица Јефтимијевић Лилић, Мр Мирко Бабић, Проф. Валентина Вулић, Проф. Владанка Тривић Копривица, Ранко Павловић-књижевник , Слободан Гавриловић-социјолог и још многи књижевници, књижевни критичари и јавне личности.

НИКОМ

ШТА ГОД РАДИЛИ, ПА И ПИСАЛИ, ТРЕБА ГРАДИТИ ЗАЈЕДНИЦУ СА ЖИВИМ БОГОМ

Разговарамо са српским књижевником Аћимом Тодоровићем, чланом Удружења књижевника Републике Српске и  Удружења књижевника Србије. Тодоровић је био и предсједник жирија за најбољу књигу поезије на протеклим  4. „Дринским књижевним сусретима“  2020. године.

АСинфоГосподине Тодоровићу познати сте широј књижевној јавности као романописац, али и одличан пјесник. Ако  кажемо да,  често, дајете своје мишљење књижевницима за  њихове књиге, те да сте у саставу жирија на разним књижевним конкурсима и на крају, да сте више пута награђивани за своја књижевна дјела, онда се намеће питање да ли је потребно да Вас поближе представљамо публици, или да ли Ви треба да нешто кажете о себи?

Аћим Тодоровић:  Користим прилику да Вас поздравим и све читаоце  и пратиоце АСинфо портала и да изразим задовољство што могу да Вам одговорим на Ваша питања.

Поред свега што сте навели и лијепо ме представили, увијек постоји, понешто, што књижевник може о себи да каже , али и да прећути одређене ствари ако нису сазреле за јавност-читалачку и књижевну публику.

Можда је важно рећи, да у провинцијама и малим срединама, гдје медијска свјетлост ријетко или никако долази, има изузетних писаца који живе и стварају квалитетна књижевна дјела.

Надам се да сам овом реченицом много тога рекао и одговорио на Ваше питање.

АСинфо:  Познато нам је да сте објавили квалитетна књижевна дјела како прозна (романе), тако и поетска (збирке поезије), али и одређена мишљења и критике у виду есеја,  огледа, приказа, интервијуа..итд.  Да ли издвајате неко Ваше дјело као посебно за Вас, публику и уопште књижевну јавност?

Аћим Тодоровић: Тешко се писцу одредити о својим књижевним дјелима које му је драже или квалитетније, то би требало да ради  стручна књижевна  критика, читалачка публика и уопште јавност. Задовољан сам својим књижевним стваралаштвом у оној мјери у којим сам временима стварао које дјело. Све моје књиге имају провјерен легитимитет кроз стручна мишљења књижевних критика рецензената, а они су веома познати на српској књижевној сцени. Затим ако још неко написано дјело добије неку од награда-признања,  и на крају ако публика препознаје и тражи  књиге, онда је сасвим јасно да сам успио.

Што се тиче дјела, предлажем да се читалачка публика упозна са мојим историјским романима „Људи вучије крви“ и „Јаук гробне тишине“.  Моја поезија, такође, заврјеђује да се чита, а ако бих давао препоруке за огледе и критике, свакако бих ту предложио  „Ћирилица у српском народу као Библија у хришћанству“, „Народ који своју историју баци пред вукове остаће непросвијетљен народ“, затим оштра критика на књигу Абдулаха Сидрана  „Орање мора“ , оглед на књижевно дјело српског писца Добрила Ненадића …итд!

АСинфо: Рекли сте да су Вам критике и рецензије дали познати српски књижевници и критичари, да ли нам можете рећи пар њихових имена?

Аћим Тодоровић: Подугачак је списак српских књижевника који су писали о мом књижевном стваралаштву, али ја ћу поменути само пар њих који су били рецензенти неким од мојих књига: Љубомир Зуковић-академик, Проф. др Цвијетин Ристановић, Др Иван Златковић, Мр Милица Јефтимијевић Лилић, Мр Мирко Бабић, Проф. Валентина Вулић, Проф. Владанка Тривић Копривица, Ранко Павловић-књижевник , Слободан Гавриловић-социјолог и још многи књижевници, књижевни критичари и јавне личности.

АСинфо: У издаваштву АСоглас-а  изашла Вам је недавно збирка пјесама „Глава на рамену“, можете ли нам нешто више рећи о тој збирци, шта је то што тематски доминира у истој?

Аћим Тодоровић:  Да, пред крај прошле 2020. године изашла ми је нова збирка поезије „Глава на рамену“ и издању АСоглас-а  и морам, још једном, да се захвалим Вашој издавачкој кући на одличној сарадњи и објави моје књиге!

Већина пјесама у овој збирци нису  селектоване као посебно тематско дјело, то су пјесме које су настајале по слободоумности пјесничке инспирације и као такве ушле у ову књигу, мада, морам нагласити да је та књига направљена из два поглавља у којем су ове претходно поменуте као већински дио , док друго поглавље чини десет пјесама са љубавном узвишености.

АСинфо: Недавно сте добили књижевну награду „Ђуро Дамјановић“ за збирку пјесама „Душа мироточи“  сигурно сте задовољни, па и поносни на ту награду, како сте доживјели то признање?

Аћим Тодоровић: Збирка поезије „Душа мироточи“ је књига духовне поезије и од самог почетка њеног настајања, вјерујем да је била предодређена, да скромно кажем,  да буде запажена у јавности. То није само књига поезије, то је један молитвеник и литургија која испуњава душу и враћа вјеру и наду молитвеним орјечењем.

Препознавши „молитвеник“ Епископ Зворничко-тузлански Фотије дао је благослов за ову књигу, а критике су написали познати српски критичари и књижевници Мр Милица Јефтимијевић Лилић и Др Иван Златковић. Књигу је објавио  „Графопринт“ из Горњег Милановца. Ако спојимо све ово поменуто и квалитет поезије, онда можемо закључити да се створио јак предуслов за ово, изузетно,  признање.

На конкурсу за престижну књижевну награду „Ђуро Дамјановић“ , у јакој конкуренцији,  жири је препознао као најбољу књигу у 2019. години и наградио.

Награду сам доживио као Господњи дар који је уприличен кроз промисао трочланог жирија који је својом објективношћу и стручношћу посла којим се бавио, учинио ме срећним!

АСинфо: Из тематике која је доминантно хришћанска закључујемо да сте вјерник, можете ли нам нешто више рећи на ту тему, да ли је тај спој вјере и књижевности, истински,  могућ?

Аћим Тодоровић: Илузорно би било писати о нечему, а не вјеровати у то. Човјек сам који „љуби своју вјеру“ и традицију свог народа и предака. Имануел Кант је рекао  за изградњу своје „Критике практичног ума“ да постоје три основна и јасна постулата и то: „Човјек је слобода, душа је бесмртна и постоји Бог“, на основу  ових начела, шта год радили па и писали, треба градити заједницу са живим Богом.

АСинфо: На који начин још, осим писања, показујете да сте добар вјерник и родољуб?

Аћим Тодоровић: Увијек и на сваком мјесту и у свакој ситуацији чинио сам оно што сам сматрао најбољим, у том тренутку, за свој народ, вјеру и људе. У најтежим ратним временима ја сам својом крвљу бранио отаџбину, свој народ и своју вјеру. Притом никада не чинећи другима оно што нисам желио да мени други ураде.

То је један од показатеља мога патриотизма у периоду када, на жалост, многи родољуби нису претекли. Достојевски је рекао „Народу се служи свагда, без условљавања, само му се тако служи“! У тим тешким годинама нисам се заклањао за књигу и перо.  А,човјек се обожује док је жив!

ASinfoНа протеклом „Дринском конкурсу“ за најбољу књигу поезије, написали сте лијепо образложење  за побједнички наслов , за збирку „Косовски крици“ . Шта за Вас значи Косово и Метохија и да ли су данас ријетки пјесници попут Шантића који изражавају своју бол због судбине свога народа, као у стиховима „Мене све ране мога рода боле и моја душа сњима пати и грца“?

Аћим Тодоровић: Моје образложење за побједничку збирку на „Дринском конкурсу“ за најбољу, рукописну, књигу у 2020. годину, произашло је из ауторкиног вапаја и нераскидивог ланца  каљеног „Косовским крицима“ за свим ранама њеног и нашег рода, за којим нам душе грцају и пате.

Образложење које сам насловио „Алка за првонаграђену књигу пјесама „Косовски крици“  пјесникиње Наташе Станић“  мој је мали допринос чврстом-нераскидивом алком на том ланцу творења.

Једном сам рекао „Косово и Метохија и Свети Сава су неисцрпна инспирација српских пјесника“!

Шта би Србин био без Косова!

АСинфо : Шта бисте рекли за крај овога разговора?

Аћим Тодоровић: На споменику једног римљанина је написано „Прах му је овдје, а слава свуда!“

Свака књига је један споменик који аутор себи подигне за живота. Небитно гдје ће нам бити прах, важно је да нам „слава“ буде свуда!

Разговор водио:  Дејан Спасојевић

О Dejan Spasojević

Проверите и

Intervju sa Željkom T. Kovačevićem

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *