Početna / Vijesti / Uskoro: Roman TAŠEzonija

Uskoro: Roman TAŠEzonija

Izdavač: ASogla DOO

Štamparija: ASoglas DOO

Autor: Mladen Radović

 

 

Pustolovina Amazonijom

 

Zašto je put do žene tako

 vijugav i tajan i zašto

 on sa svojom slavom i snagom

ne može da ga pređe,

a prelaze ga svi gori od njega?

Svi, samo on, u silnoj i smiješnoj strasti,

cio svoj vijek pruža ruke kao u snu.

Šta žene traže?

– Ivo Andrić

 

Ono što je suštinsko za moderni postupak pisanja jeste da književno delo obrađuje savremene teme ili, pak da aktivira nasleđe i odene ga u novo ruho, pripovedajući na savremen način i podražavajući modernu leksiku. Upravo ono što karakteriše knjigu Tašezonija autora Mladena Radovića, je izbor dboro poznate teme, nikad dovoljno isrpljene u čitavoj istoriji književnosti – žene, i da na jedan urbani način, sa psihološkog aspekta, prodre u um jedne žene, proučavajući njenu ličnost do ogoljenosti. Sam naslov Tašezonija je indikativan, na prvi pogled deluje kao zagonetka, ali već posle prvih stranica knjige, mi ćemo otkriti njegovo značenje, dajući mu tim saznanjem još univerzalniji značaj. Prvi deo ove neobične kovanice nastao je od nadimka Taša, dok drugi deo zonija, može biti izvedeno od imena oblasti na severu Južne Amerike – Amazonija (autor nam i ovo otkriva, nazivajući je Amazonkom). Ime je dobila po reci Amazon, predstavlja ogromno prostranstvo prašume, koja je oduvek  zaokupljala pažnju ljudske civilizacije. Gusta, neprohodna, tajanstvena, nikad do kraja istražena. Ima li savršenijeg poređenja od ovog, jer uistinu, žena i jeste Amazonija. Žena je misaono prostranstvo, želja da se istraže njeni najmračniji delovi ličnosti i lepote, nepresušna je. O takvom jednom nepreglednom prostranstvu, o ženi, sa svim svojim vrlinama i manama, govori nam autor ove knjige, gde njegova ljubav doprinosi da čitava priča dobije uzvišeniji smisao.

Nalik na dnevnik, lirske zapise, može se podvesti pod neku vrstu žanra duhovne drame, koja se odigrava na pozornici života. Jedna ljubav, koja počinje od pogleda, nastanjuje se najpre u umu, da bi se stočila u srce i iscrpila poslednje atome nade, kad njeni izvori presuše. Za najvećom inspiracijom, autora Mladena Radovića, nećemo dugo tragati, to je ljubav prema devojci. Ali ono što njegovu inspiraciju posebno nadahnjuje, to je želja da tu ljubav zaogrne smenom godišnjih doba, gde je svako doba godine, mesec, doba dana povezani su sa unutrašnjim osećanjima piščevog bića. Knjiga počinje godišnjim dobom – letom. Već sa prvom rečenicom u knjizi:

Napolju je leto, za mene samo spolja, za neke i iznutra. Sparina davi, kiša se nameće, emocija je u komi…

 Uzajamna veza emocija i prirode, oduvek je prisutna u književnim delima. A Mladen je u svakom godišnjem dobu našao povod za opis povezanosti emocija, prateći budnim okom njihovo komešanje, a i okoline u kojoj se nalazi. Prvi susret sa voljenom se dešava u decembru, koji iščekuje praznični mesec, kada nije poželjno da ijedno ljudsko biće bude samo. Autor stvara takav ambijent, u kome praznična atmosfera u najavi, prosto zahteva dodatnu satiru. Od tog momenta kada je upozna, njegova ljubav raste, buja, troši se, osipa i iznova niče, kontrastira svakim novim godišnjim dobom:

Svakog proleća sa njom sam čekao leto, jer kad si nezadovoljan nečim ti uvek misliš da će sledeće godišnje doba nešto promeniti.

Kada mu ljubav, donekle biva uzvraćena, ona ponovo prolazi kroz svoj životni vek. U nekim momentima stiče se utisak da u odnosu pisca i njegove voljene, usled neprilika i razočarenja, koje je pisac neprestano doživljavao, postepeno počinje da preovladava ravnodušnost u kojoj ima nečeg mnogo mračnijeg pod najvećeg ushićenja. Izvanredni opisi su oni u kojima on predstavlja njenu nesavršeno – savršenu lepotu. Toliko je lirskog zanosa u tim delovima knjige, da zaliče na čistu poeziju. A onda bivaju presečeni gorkim redovima razočarenja, gde se opisi jednače sa grotesknim.

Posebna vrednost ove knjige je parodijska žaoka, koja sve vreme parodira u svim opisima, preplićući se sa ironijom, ne gubeći nijednog momenta međusobnu povezanost. Ta povezanost transparentna je u mnogim opisima njegove Taše, jedan od tih opisa može poslužiti kao transparentni primer:

Njoj je Bog mene poslao, jer čini mi se da sam ja po nečijem tuđem zadatku tu da bih spasio nju. Neću da kažem da je glupa. Ona je inteligentna cura, student generacije svog fakulteta, ali nije imala ono nešto što uspeh mora da ima. Nikad nije mogla biti profesor, jer deca bi je pojela. Siguran sam da bi joj drugi dan dali nadimak, treći dan je niko ne bi shvatao ozbiljno.

Čitavom knjigom nižu se izuzetno duhovita, ali i zajedljiva tumačenja njenog karaktera i raspoloženja. Katkad je vrlo ostrašćeno vređa, i sam svestan toga, neprestano preispituje svoje emocije, ubeđujući sebe da mu je i sama pomisao na nju iritantna. Zamršene situacije, nesporazumi, brutalno unižena samosvest, koja se pred ljubavlju osipa do apsurda. Groteska, humoreska, fantazmagorija, mnoštvo je žanrova u koji bi mogli smestiti prozni diskurs u nekim delovima ove knjige. Ali piščevi realistički opisi s mnoštvo detalja, koji dopunjavaju karakterizaciju lika te mlade devojke čini da ostanemo zadivljeni pluralizmom aspekata sa kojih on posmatra njenu ličnost. Bistar um, koji srce zamuti pa svesno iznova oživljava ljubav, radi njene egzistencije, predaje se do poniženja, katkad bunovno ustajući da kritički sagleda situaciju u kojoj se našao. Nije li to savršen primer kako ljubav nadvlada  razum, da i najumniji ljudi upadnu u njenu zamku i pokorno podlegnu njenim čarima:

Najviše sam je voleo, kad sam je obnavljao u sebi.

Kada dođe kraj jednoj ljubavi, šta ostaje posle nje? Momo Kapor je u svojoj pesmi Šta ostaje posle ljubavi? dao odgovor i zaključio na kraju pesme:

Posle ljubavii

Ne ostaje ništa.

a tako je i učinio Mladen, dajući svoj odgovor svosjtveno svom senzibilitetu i iskustvu. Gde na kraju lirskog iskaza kaže:

Kratko i jasno: Savest, kajanje i sramota.

I jedno veliko “možda bih opet“.

I njegove najupečatljivije reči: Kad razočaraš pisca – večno si loša.

Nije li uistinu tako? Pisac kakvim nekog naslika, ta slika mu ostaje za večnost.

Pisac, filozof, kritičar, psiholog, ljubavni terapeut, sve u jednoj ličnosti, koja čak iako zna sve metode samopomoći pada na kolena pred silinom ljubavi. Urban način života, ljubav na društvenim mrežama, realno i virealno, nešto tako poznato, a opet novo, izobilje umnih citata, riznica zanimljivih zapažanja. Veličanstvena psihološka analiza, samoanaliza, enciklopedija i upustvo – kako izgubiti dostojanstvo radi ljubavi. Sve to je ova knjiga, sva u parodičnoj poenti, obuhvata sve one situacije u kojima se mnogi od nas vrlo često nađu. Od prve do poslednje stranice, ova knjiga je Amazonija.

Nevena Milosavljević,

profesor srpske književnosti i jezika

O Dejan Spasojević

Proverite i

Uskoro zbirka pjesama “Moja bespuća“ – Danica Dana Gavrić

  NAŠI PUTEVI I NAŠA BESPUĆA    Sunce se ponovo nasmiješilo i svojim toplim rukama zagrlilo svoj …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *