Почетна / Интервју / Интервју са Гораном Вуковићем, предсједником – Српског књижевног клуба ”Таласи” из Прњавора.

Интервју са Гораном Вуковићем, предсједником – Српског књижевног клуба ”Таласи” из Прњавора.

-Сваки писац, једним од најзначајнијих тренутака везаних за стваралаштво, сматра своје почетке стварања. За који период живота вежете и прва писана дјела?

Писати, значи постојати, тако би рекли писци. Они су као мисионари лијепо писане ријечи, управо везани за периоде када су научили да лијепо обликујући слова, исто тако лијепо обликују и ријечи, тако да и своје прве риме и прозне текстове, везујем за период школских дана.

Сјећам се, да сам негдје у 6-ом разреду основне школе, у једну свеску, интезивно почео да слажем своје прве, озбиљније пјесме.

Занимљиво је да су баш неке од тих пјесама уврштене, у моју прву збирку пјесама ”Чаробне сузе”.


-колико се вријеме у којем живимо, у погледу писаног стваралаштва, као и његовог схватања и улоге у култури и животу, разликује од пријашњих времена?

Вријеме мијења људе, то јесте, мијења генерације људи у односу на генерације које су живјеле у временима прије нас, утиче на њихов стил живота, схватање, поимање реалности, визију и приступ. Модеран начин живота, захтијева, у многоме, одрицање човјека од њега самог, од његовог унутрашњег бића, које човјека, у суштини чине оним што јесте.Човјеку је данас, чини ми се, више него икад прије, потребно да се у овим временима, гдје се технолошки напредак и модерне технологије, намећу као новобожанска потреба и незамјењив субјекат постојања, састане са самим собом, сједини са оним што духовно и природно јесте и да се тако цјеловит, настави кретати ка будућности, али, не као алат или средство, као нагомилана маса, већ као духовно биће, оплемењено и свјесно.

У том проналажењу и мирењу човјека као физичког али и духовног бића, са самим собом, култура а писано стваралаштво као један од њених темеља, данас можда има важнију улогу него прије.

-да ли је свијет мултимедије, у ствари, потиснуо културу у други план?

Мултимедијални садржаји, који су директна последица обликовања свијета као глобалног села, са могућношћу приступа свагога свачему и то на врло једноставан и јефтин начин. Они су, самим начином на који су доступни, својом измијешаношћу и шаренилом, најбољи показатељ, у каквом хаосу, којег нисмо ни свјесни, данас живимо.

Изгубљена је потреба да човјек новим идејама, ствара нови свијет, већ се све врти на директно кориштење оних искустава које већ имамо и који су већ произведени. На тај начин, матрица која је доступна, а која је ипак обликована у одређеним центрима, постаје основа за све и ми се полако гушимо у блату украдених идеја које стварају један свијет фалсификата.

-писци су дакле борци за бољег човјека и праведнији однос у друштву?

Писци су кроз сва бурна времена људског постојања, барјактари борбе за човјека, за боље и праведније друштво, за враћање изгубљених вриједности. Непрекидни су поборници љепшег и праведнијег свијета и као такви, често, као и данас, на удару оних који би поробљавајући човјека и његову свијест, у ствари да створе љуштуре у којима ће владати новац, капитал и закони које ове двије компоненте одређују.

Многи су ту тежњу за праведнијим свијетом, плаћали и својим животима или били сатирани и уништавани.

-колико су писци данас јединствени у својој мисији, колико су организовани и како налазе начине да допру до чула савременог човјека.

Без организације, као и у било чему, наше ријечи и дјела, били би само пусти вапаји изгубљени у свемиру.

Ако је и у чему, савремени начин комуникације и његове могућности, био на позитивној страни оних који пишу и стварају, онда је то свакако, у могућности да се боље оргнизују, да размјењују искуства и мишљења, да комуницирају када им се за то укаже прилика.

Нисмо ни ми могли да дозволимо себи, да у ери када информације путују брзином свјетлости, поруке шаљемо по голубу писмоноши, већ смо били принуђени да користимо оно са чим располажемо.

Међутим, повећало је то могућност злоупотребе, па и међу писцима имамо оне који су спремни да ”посуде” од других, више него што је то објективно дозвољено па се, самим тим повећавају и долазе до изражаја и сујете међу њима, сукоби и сл. што свакако није добро.

Али, велики број јавних наступа, књижевних манифестација, лакши начин за само објављивање радова, подстиче и саму приступачност и чине лијепо писану ријеч, доступну људима, као и афирмацију културе и стваралаштва међу млађим генерацијама.


-кад смо већ код младих, каква је будућност књиђевног стваралаштва?

Генерално гледано, лично, нисам задовољан бројем младих који себе виде у друштву старији колега који лијепом ријечју оплемењују свијет, али се правилним приступом и радом с њима, може постићи више.

Дакле, има наде, а све док буду пјевале птице, ницала трава и цвјетало цвијеће, док год буде љубави, пажње, и људских судбина, биће и оних, који све то гледају на један посебан начин, исконски, чистији, племенитији и то ће у будућности, као и досада, бити основна мисија свих нас.


-у Зворнику се, у организацији издавачког друштва ”Ас-Оглас”, већ двије године одржава манифестација ”Дрински сусрети”. какви су Ваши утисци са те манифестације?

Књижевној манифестацији ”Дрински сусрети ” сам прошле године присуствовао први пут, и морам признати да сам понио незаборавње утиске са тог дружења писаца са двије обале Дрине.

Намјера организатора и јесте, да кроз овај облиг дружења, да свој допринос повезивању, не само писаца, већ и повезивању људи са двије стране ове лијепе ријеке. Ово је ја прави примјер, како лијепо писана ријеч прави мостове међу људима и доприноси њиховом јединству и бољој сарадњи. Вјерујем да се организатор на овом неће зауставити, и да ће учинити све, да ова манифестација, из године у годину, буде све боља.

Прњавор

10.март 2019.г

О Dejan Spasojević

Проверите и

Predstavljamo Marianu Qunbar Selmu

Povod ovog razgovora je to što ste kao autor zastupljeni u zborniku kraktih priča i …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *